
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Прије неки дан објелодањено је да ће се градити споменик Његошу у Румунији, а потом и споменик славном румунском поети Михају Еминескуу у Подгорици. Ову изванредну идеју предочили су амбасадор Румуније Виорел Андерлеану и предсједница Скупштине Главног града Јелена Боровинић Бојовић. Овим гестом сигурно ће се потврдити континуитет добросусједских односа. Уосталом, Срби и Румуни никада у својој историји нијесу имали оружане сукобе. Српска заједница у Румунији је бројна и достојанствено третирана. С друге стране, у годинама својих страхота у прошлом вијеку Румуни су често налазили подршку, па и склониште у Србији. Најзад, један од грандиозних Румуна у прошлом вијеку, Васко Попа, напустио је матерњи језик и културу, како би запјевао на српском језику.
У даљој прошлости, Срби и Румуни су имали заједничког јунака, Старину Новака (рум. Baba Novac).
„У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске. –У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили. Једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту” (Википедија). Ево, дакле, лијепога повода да будући споменици потврђују епизоде свијетле и заједничке прошлости Румуна и Срба.
До читања у наредном броју.