Šišmiši, beli medvedi i još 123 vrste sisara: Fluorescencija je mnogo češća nego što se prethodno mislilo
Naučnici su pod UV lampama otkrili još 125 vrsta sisara koji svetle. Stoga se pitaju da li fluorescencija ima neku neku specifičnu biološku ulogu za njih? Nakon što je kustos Keni Travilon u Muzeju iz Muzeja Zapadne Australije zajedno sa svojim timom obasjao 125 vrsta sisara iz njihove kolekcije UV svetlom, ispostaviće se da uši crvene lisice sijaju fluoroscentno zeleno, krzno šišmiša ružičasto, a belog medveda je odašiljalo slične tonove kao bela majca pod UV svetlom.
Konačan zaključak: fluorescencija je mnogo češća kod sisara nego što se to ranije mislilo – u polovini porodica, skoro svim kladama i u svih 27 redova. Šta je to fluorescencija i od kakve je koristi životinjama?
Ova sposobnost je ranije primećena kod korala, morskih kornjača, žaba, škorpiona, letećih veverica, papagaja, zečeva i puhova. A nastaje kada proteini kao što je keratin – apsorbuju ultraljubičasto svetlo, a zatim emtiuju svetlost veće talasne dužine.
https://twitter.com/MinkoffMinx/status/1709587217071341728?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1709587217071341728%7Ctwgr%5E0001b6c2092e7bcde6dc0df0f5dd8d52f1158257%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnationalgeographic.rs%2Fpriroda%2Fzivotinje%2Fa42021%2FPolovina-porodica-sisara-svetli-pod-UV-svetlom.html
Pre svega ovo se odnosi na delove tela poput noktiju, kože, zuba, pera, brkova i kandži i krzna svetlijih boja.
Ipak, ono što je nepoznato još uvek jeste činjenica da li fluorescencija ima neku specifičnu biološku ulogu za sisare.
Torbarska krtica (Notoryctes typhlops) je bila apsolutni pobednik u ovoj kategoriju, a razlog za to je najverovatnije bilo njeno bledo-žuto krzno. Naučnici se sada pitaju da li je ovo možda povezano sa činjenicom da ona živi pod zemljom, jer proteina u njenom krznu možda ima više kako bi se zaštitila od abrazivnih čestica tla. S druge strane i među životinjama tamnijeg krzna koje su najaktivnije noću je primećena slična intezivnost u fluorescenciji, za sada se odbacuje mogućnost ove sposobnosti u korist veće vidljivosti noću, i pretpostavka je da ovo možda ima neke veze sa skrivanjem od predatora čije oči ne mogu da primete ove talasne dužine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Royal Society Open Science.
Izvor: Nacionalna Geografija Srbija
