Подгорици се може оспорити титула града на много начина, али њен потенцијал и ширење се не може игнорисати
Кад хоће да понизе Нови Београд, кажу да је тај крај “спаваона”. Скуп нагомиланих коцки од бетона које служе да се преспава. Чак је и Богдан Тирнанић иронично говорио како је “чуо да некога може да подигне улица, али није никад чуо да некога може да подигне блок”. Такође, Тирнанићева идеја је да Загреб има центар града, а да је Београд скуп мањих градова који немају везу један са другим. Тако Земун нема додирних тачака са насељем Браће Јерковић, тешко да има сличности између Дорћола и Ледина. Све су то микро градови. Али Нови Београд већ годинама не могу да препознају ни Новобеограђани. Сад се и тамо појављују Стари Новобеограђани и дошљаци.
Слична ситуација је са Подгорицом. Може јој се оспорити титула града на много начина, али њен потенцијал и ширење се не може игнорисати. У граду се већ рађају нови квартови, не у смислу да су настали, већ су се промијенили. Забјело је никло као бренд кад су га овјековјечили ТВ серијалом. Ударили су печат за сва времена. Тако приче о крајевима почињу! Ако узмемо за примјер само један кварт, Стари аеродром, од изгледа до енергије, све се у том крају промијенило. Један булевар учинио је да се измијени комплетан днк.
И увијек ће се причати приче о зарђалим војним хангарима и псима луталицама који су се туда мотали, причаће се како се играо фудбал на ливадама гђе је сад Воли или неко ново представништво ауто индустрије, али Стари више није стар.
Ако кажем да има магије у тој промјени, неко ће рећи да нема магије нигдје у Подгорици. Промјена која је очигледна може да донесе толико доброг. Јер, чим се појављују графити, бендови и чим се људи групишу, то значи да имају базу на коју ће се ослонити.
Преко Мораче је некад био појам за град. Затим Блок 5, City кварт никад није добио своје обрисе јер је исфорсирано мјесто. Али зато мјеста као што је Стари аеродром може да има своју причу, јер ће се сударити кафић у ком може да се доручкује авокадо и кроасани, са најстаријом пекаром која као у инат и даље не мијења тешку металну браву која једва затвара улазна врата.
Зато можда и нема толико магије у Подгорици, али постоји крај. Блок 5 подигао је много људи који су поносни Блокаши. Изговорити Староаеродромчанин је попут брзалице, не користи се, али акценат “Ја сам са Старога” увијек има посебан одјек. Јер кад је појавом Delta City-ја и City кварта нестао центар Подгорице, Стари је добио нову улогу, примакао се центру града са својим постојањем. Тамо се ипак нешто дешава из контре, постоји неки дамар града, макар то биле само силуете.
Кад ничу нова насеља најважнији тренутак је непредвидивост. Било који разговор са људима који дуго живе на Старом аеродрому своди се на то да нико не зна “што даље”, у смислу да се не може претпоставити како ће тај Стари аеродром изгледати за десетак година. У томе је трик, баш као што Загреб и Београд имају свој Нови Загреб и Нови Београд, а Подгорица као да бије контру има свој Стари, који је све новији.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести