Пише: Елизабет Грејнер
Филм „Отаџбина“ Павела Павликовског, који се премијерно приказује у Кану и у којем главну улогу тумачи Сандра Хилер, смештен је у период Хладног рата — сложено време за истакнуте антинацистичке интелектуалце.
Филм Павела Павела Павликовског „Отаџбина“ један је од најишчекиванијих међу 21 остварењем која се ове године такмиче за престижну Златну палму.
Пољски редитељ се враћа у Кан након што је 2018. године освојио награду за најбољег редитеља за филм „Хладни рат“. Ова историјска романтична драма, смештена између комунистичке Пољске и Париза, освојила је и главне Европске филмске награде, као и више номинација за Оскара.
Нови филм Павликовског поново истражује рани период Хладног рата. У њему Томас Ман (кога тумачи Ханс Цишлер) и његова ћерка Ерика (Сандра Хилер) путују од Франкфурта у Западној Немачкој до Вајмара у Источној Немачкој, 1949. године.
Према синопсису филма, „Отаџбина“ истражује и теме идентитета, кривице, породице и љубави, у вртлогу и моралној конфузији послератне Европе. Радња овог биографског остварења већ подстиче ново интересовање за чувену породицу Ман.
Шта је дефинисало однос између Томаса Мана и његове ћерке Ерике? Како је истакнута породица интелектуалаца у егзилу доживљавала послератну Немачку — и како су Немци доживљавали породицу Ман? И зашто је 1949. година била посебно важна за њих?
Наслеђе Томаса Мана
Томас Ман, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. године, напустио је Немачку 1933. услед доласка нациста на власт. Године изгнанства (1933–1952) провео је претежно у Швајцарској и Сједињеним Америчким Државама.
Након што је стекао углед романима попут„Буденброкови“(1901) и „Чаробни брег“(1924), Ман је током Хитлерове владавине постао истакнути критичар фашизма, чиме је учврстио своје место као један од кључних демократских интелектуалаца 20. века.
Најпознатији су његови говори за немачке слушаоце емитовани преко ББЦ-ја између 1940. и 1945. током боравка у изгнанству у САД, који сведоче о његовом отпору нацизму.
Посебна веза са ћерком Ериком
Када му је 1905. рођено прво дете, Ман је отворено изразио разочарање што је у питању девојчица. Син би био „поетичнији, већи наставак, нови почетак мене самог“, написао је у писму брату Хајнхриху Ману.
„Ипак, та ћерка, прво од његово шесторо деце, постала је најважнија за очеве песничке и политичке подухвате“, каже Ирмела фон дер Лихе, ауторка биографије о Ерики Ман.
Ерика је одиграла значајну улогу у томе да њен отац почетком 1936. јавно иступи против нацистичког режима. Иако је већ од 1930. био познат као противник нацизма, након Хитлеровог доласка на власт писац се није јавно оглашавао о тој теми. Ерика је запретила да ће прекинути односе са својим „нееманципованим оцем“ уколико не одустане од таквог опрезног става.
„Она се веома рано лично сукобила са нацистима“, истиче фон дер Лихе.
Као дете „бурних 1920-их“ и талентована уметница у Берлину, Ерика Ман прихватила је боемски и експериментални начин живота тог доба — све док није увидела да је њена генерација требало више енергије да уложи у заштиту прогресивних права и слобода које су постојале у оквиру демократског устава Вајмарске републике.
Годину дана пре него што је Хитлер преузео власт 1933, Ерика је била денунцирана од стране нацистичке паравојне милиције због јавног читања пацифистичке песме. То је утицало на њену глумачку каријеру и додатно учврстило њена антифашистичка уверења.
У Минхену, јануара 1933. године, Ерика Ман је била једна од оснивача политичког кабареа под називом „Die Pfeffermühle“ (Млин за бибер) за који је писала већину текстова — често сатиричних и антифашистичких. После само два месеца нацисти су га затворили и присилили ансамбл на изгнанство.
Преко мајке Катје Ман, која је потицала из богате јеврејске индустријске породице, и њихова деца су према нацистичким расним законима била сматрана Јеврејима.
У изгнанству Ерика Ман започиње нову, успешну каријеру као репортерка и књижевница, настојећи да упозори свет на то колико је брзо демократија урушена под Хитлером, упркос угледу Немачке као „земље песника и мислилаца“.
„То је оно што сам увек сматрала значајним код ње и што је, нажалост, данас поново веома актуелно“, каже фон дер Лихе.
Шта се догодило 1949. године
Само четири године након завршетка Другог светског рата, Немачка је и даље била у рушевинама и идеолошки подељена: 7. октобра 1949. званично је основана Немачка Демократска Република (ДДР), социјалистичка држава настала на територији совјетске окупационе зоне у Источној Немачкој.
После рата, Томас Ман је објавио да се неће трајно вратити у домовину. Тврдио је у својим текстовима да сви Немци сносе одговорност за нацистичке злочине – таква теза о колективној кривици удаљила га је од оних који су остали у Немачкој. Многи су се питали – зар породица Ман није провела рат у релативној сигурности у изгнанству, док су други трпели под Хитлером.
Ман је 1949. први пут посетио Немачку након изгнанства, поводом обележавања 200. годишњице рођења Јохана Волфганга фон Гетеа. Позван је да прими Гетеову награду у западнонемачком граду Франкфурту, док му је источнонемачки Вајмар доделио Гетеову националну награду и титулу почасног грађанина.
У говору одржаном у оба града, Ман је нагласио да не признаје идеолошке поделе ни окупационе зоне. „Мој долазак намењен је Немачкој као целини“, рекао је.
Ерика је, међутим, осудила тај подухват. Позив је био и повод за друго велико разилажење између оца и ћерке, након сукоба из 1936. Сматрала је да њен отац не треба да иде „у земљу у којој је последњих година био жестоко нападан у медијима“.
Ти напади укључивали су и претећа писма из Западне Немачке, па је његова посета 1949. била под полицијском заштитом.
Ситуацију је додатно отежала чињеница да је исте године Клаус Ман извршио самоубиство. Као друго дете Томаса и Катје Ман, и сам посвећени антифашистички писац, Клаус је био посебно близак са Ериком. Један од разлога његовог дубоког разочарања био је и начин на који је породица Ман доживљавана у САД, где су били под сумњом да су комунисти. Ерика се плашила да ће очев боравак у Вајмару бити протумачен као легитимизација комунизма.
Иако се филм „Отаџбина“ заснива на историјским личностима, његова премиса је у потпуности фиктивна. На путовању из Франкфурта у Вајмар Томас Ман је заправо био у пратњи супруге Катје. Ерика им се није придружила — јер је свесно одлучила да бојкотује посету некадашњој домовини.
Извор: Дојче Веле
