Ненаметљиви, тихи, гладни, трпељиви, понизни, захвални кад им се удијели нешто, макар то било и невољно, подносећи без ријечи хладноћу, врућину, глад, понижења и критике. Људи сенке. Стално у страху да не увриједе кога. Ово је опис за већину бескућника.
Ко су ти људи, због чега су постали то што јесу? Питања су многа. Углавном, они обезбијеђени их оптужују да су сами криви за свој статус. Да су то порочни људи, психички болесници, беспосличари. Можда и јесу понеки, а други су постали порочни од јада и муке што су завршили тако. На рубу друштва. Али колико има и превише порочних и беспослених људи , који сасвим добро живе, имају луксузне удобне куће и сваку врсту хране и пића. Ако неко и јесте завршио због порока на улици, ко зна шта га је на то навело и која је његова животна прича. Иако живимо у модерном друштву разних људских права бескућништво се није искоријенило, напротив, постало је много заступљеније. Америка, најразвијенија свјетска држава имала је 2013. године само 2. 5 милиона дјеце, која су у једном тренутку били бескућници. Шта су сад дјеца крива због свог социјалног статуса?
Бескућништво је одувијек поред презрења и подозрења већине мотивисало бројне умјетнике, књижевнике и мистике. Рецимо, баш су Ханс Кристијан Андерсен и Достојевски написали тужне приче о дјеци бескућницима, Андерсенова је прича “Дјевојчица са шљивама“, а Достојевског“Божићни положајник“.
Сам Исус Христос је сам за себе рекао“ да Син човјечији нема гдје главу заклонити“. Са овим као да се солидарисао са свим бескућним и убогим свих времена. У прилог овоме говори и јеванђелска прича о богаташу и убогом Лазару, гдје после смрти богаташ због своје немилосрдности завршава у паклу, а убоги Лазар, болесни, прљави бескућник, коме су пси лизали ране испред богаташеве куће, у наручју Аврамову. У хришћанству се формирао специфичан тип добровољног бескућништва-јуродивост. Иако не обавезно, јуродиви су често били бескућници, понашајући се неконвенционално, трпећи глад, жеђ, хладноћу, жегу, увијек идући у истом одијелу и пресећи. Најпознатији је примјер Света Ксенија Петроградска. Многи људи су бар на кратко, а да нијесу свјесни били бескућници. Сигурно сте чули за приче људи који су доласком на студије у велики град знали да преспавају на клупи у парку или аутобуској и железничкој станици. Ово су и најпознатија мјеста гдје бескућници уопште и проводе ноћи. По сведочанствима неких од њих, од када се пробуде ујутро размишљају гдје ће спавати увече. Ако и нађу мјесто, често су на мети хулигана, несигурни свугдје. Сигурно се сећате Кјубриковог филма “ Паклена поморанџа“.
Поред свега проблем бескућника је и излазак из система, пошто изгубе или им украду лична документа, па не могу често да користе здравствене, социјалне и друге услуге. Ово се посебно односи на особе које су на улици завршили услед менталних болести, што је карактеристично за велике европске и америчке градове. Људи и жене, који су изгубили готово сваки контакт са стварности, умотани попут корњача у картонске кутије, незаинтересованост пролазника за њих, чији пси успут и уринирају по њима. Нажалост, ово је реалност модерног доба.
Многе познате личности су били током неког периода свог живота бескућници. Музичар Курт Кобејн је као тинејџер након што је истеран из куће живио испод моста. Глумци Силвестер Сталоне, Џим Кери, Хали Бери и многи други су такође били бескућници. Ово само говори да се не треба предавати, јер иако неко се нађе на друштвеном дну може достићи и звијезде. Нажалост, код нас је чувена музичарка и мултиталентована особа Маргита Стефановић завршила при крају своје каријере и живота у прихватилишту за бескућнике. Слична судбина је била и Моцарта, као и супруге једног од највећих композитора икада Јохана Себастијана Баха, која је након смрти мужа просила испред цркве светог Томе, за коју је њен муж компоновао. Неки људи након што су постали бескућници извршавали су или покушали самоубиство, нарочито, ако су прије тога биле угледне и богате личности. Једном од таквих се јавила Пресвета Богородица и рекла му да је у рају видјела многе убожјаке и просјаке, а самоубице слабо. Изгледа да ће се бескућништво и сиромаштво одржати до краја, јер сам Господ Исус Христос каже“ убожјаке имате свагда“.
Милош Лалатовић
