Ко хоће да обара Владу? Коме одговара да Влада падне и да крену нови избори? Ником, јер нико није сигуран како је “пословао” у протеклој години.
Професионални Срби, и поред Вучићеве подршке, изгледа нису аутентични представници црногорских Срба и нису успјели да “посрбе” подловћенски крај. Црногорци су се трудили и Академијом и Црквом и језиком, а понајвише са Ђукановићем да изврше “катунизацију” остатка Црне Горе, али безуспјешно. То би, ваљда требало да укаже на чињеницу да не постоји један и већински народ у Црној Гори и самим тим да на њу нико нема “тапију” или екслузивно право на штету оног другог. Нико тако страствено не подржава антифашизам ултрадесном и фашисоидном реториком и пријетњама, као екстреми у Црној Гори!
Пописом се пријети као крунским доказом! Умјесто да нам попис буде статистичка водиља у креирању основних државних политика, биће употријебљен као арбитража у вјечитом и јаловом надметању у дневном бесмислу за постизање бесциљног циља.
Што би Дурмиторци рекли: „Код нас кад дођу пописивачи и питају јесте ли ви Срби или Црногорци, ми одговарамо – ЈЕСМО!“ Сви теоретичари парадокса овдје остају без ријечи!
У непостојању етничке већине, слажемо се да постоје могућности за идеолошку, вјерску, грађанску или, не дај Боже, криминалну већину! Зато што нема могућности, или простора, да остваримо вјерску и идеолошку већину – то смо већ потрошили, преостају нам још грађанска и криминална варијанта. На коју ћемо страну? Прије годину дана смо дотакли звијезде. Сада, Богу хвала, не ходамо него трчимо по трњу. Просто се не зна чији је трн већи и опаснији. Је ли то трилатерални споразум од септембра прошле године, или Влада експерата из децембра, или Закон о слободи вјероисповијести, или случај Лепосавић, па Резолуција о Сребреници, до церемоније устоличења митрополита на Цетињу. При томе власт пријети да ће протестовати на улици против саме себе, а предсједник свих грађана јавно каже и показује да је он предсједник једних, а директно против других, у земљи у којој би по закону и по Уставу требало да је предсједник и једних и других…
Цијело вријеме поједини званичници Владе су више у Цркви него у Влади, а црквени ауторитети више у јавној и дневној политици, него у црквама и манастирима! Али у цијелом том спектру политике, живота, короне, идентитета, криминала и, наравно, Цркве, ништа ново посљедњих деценија. Ова јесен, истина, најављује богат колорит свих боја, али коначну слику нико прецизно не види. Богати смо учешћем свих школа и праваца. А постоји и озбиљан социолошки допринос еволуцији саме демократије са нашим потписом. Двије деснице – скроман центар – нестанак љевице – Made in Montenegro, него што!
Да ли ово што гледамо представља квалитативни напредак, процват демократије, реконструкцију са оживљавањем институционалног живота? Уз дужно поштовање свима, више не можеш да сретнеш таксисту или конобара који у другој реченици не исказује своју дубоку разочараност или револт што „тапкамо“ у мјесту по утабаним, а омраженим стазама… До када? Живимо у земљи која није за тридесет година бивше власти направила метар аутопута, једну болницу, једну гимназију, једно професионално позориште, савремену библиотеку и читаоницу. Хвалимо се „проналаску“ текуће воде у 21. вијеку по селима ЦГ… Са милијардама покраденог и отетог новца добили смо армију полуинтелигената, које социологија зове тајкунима. Простор и могућност њиховог настајања обезбиједили су, њима слични полуписмени, а клептократски оријентисани теоретичари марксизма. Љубав је планула у тренутку и траје, ево до дана данашњег. А свједочи јој и подржава је у континуитету још нетакнута тужилачко – судска власт.
Ти и такви медиокритети са толико отетог, покраденог, нису били у стању да у виду поклона, тј. задужбине барем једну чесму „награде“ у Црну Гору, да не кажем да направе библиотеку, школу, социјални центар, или смјештај за оне којима су животе уништили. Или се варам за једну школу? Не могу они то, за то морате посједовати емпатију, а они то немају. Што би рекао велики Абдулах Сидран, то су „Хомо транзицикуси“, а они осјећају и реагују само на бол и страх. Али су зато продали, покрали и уништили све чега су се дохватили, не питајући ни чије је, ни колико кошта. А било је наше и било је скупо, таман као и наши животи… Фабрике за еуро кумовима, а наше животе за дан у Конавлима, око Мостара, или у Славонији…
И онда им се све срушило.
Већ годину се мучимо како да кренемо напријед, не схватајући да је то немогуће без изведених биланса. Да знамо ко је крао, кад, кога и у коликом обиму. Ко је убијао и зашто и по чијем налогу. Ко је продавао и издавао државу и нацију, коме и по којој цијени. Ко су лопови, убице и велеиздајници? Без јасних имена, дјела и судских епилога, ова држава нема чему да се нада!
Шта о нама мисле комшије, Европа и свијет? Нас коментаришу и „оцјењују“, онако успут и предсједник Хрватске и Србије и Р. Српске и Турске и Албаније – цио комшилук. Досољавају, свако из своје кухиње, по нашој безбојној небитности и периферности, а ми од тога умјесто да се стидимо, правимо аргументацију „pro et contra“.
Како изаћи из овога? Једноставно, гдје је памет! Већ годину чека и Закон о отварању тајних досијеа и Закон о поријеклу и незаконито стеченој имовини… А први у реду стоји више од два мјесеца Тужилачки савјет! Ту лежи почетак и крај РАСПЛЕТА и ОБЈАШЊЕЊА, за преживљену свеукупну државну и националну трагедију, која нас је девастирала и довела до прага потпуне геополитичке, друштвене и биолошке ДИСОЛУЦИЈЕ! Е, ал’ треба преломити на једном имену?! – каква демонстрација политичке зрелости! За то вријеме главни специјални тужилац шета са гас маском по Цетињу и „објективно сагледава“ ситуацију, док около одјекују рафали и по која експлозија… Лете НАТО хеликоптери са нашим великодостојницима… Једнима се узурпира уставно право на људске и вјерске слободе, а другима људско право на постојање и поштовање!
Дакле? Господо, ви који сте се препознали у овој причи, јесу ли то ваши политички домети? Хоћете ли новим изборима бити успјешнији политичари? Ако мислите да је то могуће – обарајте што прије!
Срђан Павићевић, посланик листе „Црно на бијело“ и предсједник СГ ЦИВИС
Извор: „Вијести“
