Pišu: Kristofer Miler/Džejms Politi
Prevod za Žurnal: M. M. Milojević
Od Trampove kule do Vatikana: tok mučnog pregovaračkog procesa kojima je trebalo povezati ukrajinske rudne resurse sa američkom podrškom
Bila je to zamisao Volodimira Zelenskog kojom je hteo da podstakne interesovanje Donalda Trapa da pruži podršku Ukrajini: ponuda da SAD dobiju specijalni pristup obilnim prirodnim dobrima ove zemlje.
Kada je ukrajinski predsednik sugerisao ovaj plan u Trampovoj kuli Trampu, koji je tada bio republikanski predsednički kandidat, prvi znaci bili su obećavajući. Uprkos nipodaštavanju Zelenskog nekoliko dana ranije rečima da je u pitanju ‚najveći prodavac u poznatoj istoriji‘ pošto je uspevao da ubedi SAD da plaćaju njegovu odbranu Ukrajine, Tramp je odgovorio sa ‚interesovanjem‘, navode osobe koje su bile prisustvovale sastanku u septembru prošle godine.
Teško da su mogli da zamisle koliko će bezkrupulozno zainteresovan Tramp postati za ukrajinske rude – ili koliko bi pregovori mogli da se pokažu katastrofalnim za Kijev, ukrajinskog predsednika i izglede da se zaustavi ruska invazija.
Pregovarački prodor je načinjen kada su se Tramp i Zelenski ponovo susreli, sedam meseci kasnije, ovoga puta u raskošnom Vatikanu. Zelenski je rekao kako je kazao Trapu da je spreman da potpiše dogovor. „U stvari, sada imamo prvo ishodište vatikanskog sastanka, koji ga čini zaista istorijski znamenitim“, rekao je u četvrtak.
Ali prepreke koje je trebalo da prevaziđu bile su znatne: meseci teških pregovora, žučna rasprava u Ovalnoj kancelariji Bele kuće, i nebrojani trenuci u kojima je delovalo da još malo nedostaje da se sporazum postigne pre nego što bi se razgovori iznova urušili – sve do poslednjih časova uoči potpisivanja.
Sporazum, koji su u sredu potpisali američki ministar finansija Skot Besent i zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Julija Sviridenko u Vašingtonu, obezbeđuje američko učešće u razvoju projekata za eksploataciju ukrajinskih prirodnih dobara. Ali njegov potencijalni značaj je mnogo veći.
Fajnenšel tajms: Ekstremisti predvode Netanjahuov pristup ratu sa Hamasom
Za Ukrajinu, sporazum nudi uveravanja usred duboke zabrinutosti da bi Tramp mogao da napusti Ukrajinu kako bi postigao opsežan sporazum o primirju sa Rusijom. Za Trampa on predstavlja korak prema ispunjenju obećanja da će se povratiti neka sredstva od više milijardi dolara koje je Vašington potrošio podržavajući Ukrajinu od početka opšteg ruskog napada 2022. godine.
Američke kompanije dobiće povlašćeni pristup ključnim ukrajinskim projektima i resursima uključujući u eksploataciji i proizvodnji aluminijuma, litijuma, titanijuma, grafita, nafte i prirodnog gasa. Američki zvaničnici takođe su rekli da će pojačati svoje veze sa Kijevom nakon nekoliko burnih meseci.
„Ovo partnerstvo biće od suštinske važnosti za mirovni proces koji predvodi [američki predsednik Donald Tramp], zato što šalje snažnu poruku Rusiji da Sjedinjene Američke Države imaju svoj interes u ovoj stvari… i da su obavezane na postizanje dugoročnog ukrajinskog uspeha“, rekao je jedan viši zvaničnik američkog Ministarstva finansija.
Kijevski zvaničnici i mnogi analitičari sagledali su ovaj potez kao deo šireg ukrajinskog nastojanja da održi strateške veze sa Vašingtonom pošto je Tramp nastojao da isposluje okončanje sukoba. Ovaj pregled mušičeve putanje ka dogovoru zasnovan je na izveštavanju o unutrašnjem delovanju ukrajinske predsedničke administracije, intervjuima sa više od deset ukrajinskih zvaničnika koji su bili neposredno upućeni, navodima viših američkih zvaničnika, zapadnih diplomata koje su bile obaveštavane o razgovorima i pravnim stručnjacima koji su savetovali kijevsku vladu.
Sporazum je potekao negde prošlog leta kada je Zelenski dao zaduženje svojim savetnicima da razviju strategiju kojom bi se osigurala dugoročna američka podrška i kako bi se tok rata preokrenuo na rusku štetu.
Ponuda za „plan pobede“ izložen u pet tačaka kombinovao je bezbednosne predloge sa strateškom ekonomskom saradnjom. Jedan zvaničnik blizak Zelenskom rekao je da je to bio „pokušaj da se izmeni putanja rata i Rusija prinudi da sedne za pregovarački sto… Zelenski je zaista veorvao u tu mogućnost“.
Četvrtom tačkom pozvano je na otvaranje mogućnosti za zapadne investicije u sferi eksploatacije ukrajinskih prirodnih dobara, što je delimično bilo inspirisano ranijim izjavama republikanskog senatora Lindzija Grejema. Zauzvrat, Ukrajina bi osigurala veću, bolju i kvalitetniju američku vojnu podršku koja joj je potrebna da se odbrani, ako ne i da povrati zauzetu teritoriju.
Predsednik Džo Bajden pokazao je slabo interesovanje da obezbedi ogromnu količinu dodatnog zapadnog naoružanja, strahujući da bi znatno uvećanje dopremljene pomoći moglo da iscrpi američke rezerve ili da izazove rusku eskalaciju. Bela kuća je, međutim, pokazala zainteresovanost za zajednički ekonomski dogovor.
Nakon što je Zelenski poturio ovu ideju Trampu u Trampovoj kuli, samoproklamovani majstor poslovnog dogovaranja bio je još više zaintrigiran ekonomskim aspektom i idejom da se osiguraju retke zemlje u zamenu za nastavak američke pomoći.
Sagledavajući stvar iz ugla sopstvenih interesa, pošto su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da Tramp vodi u američkoj predsedničkoj trci, tim oko Zelenskog je zagovarao da se zaustavi razrađivanje rudnog dogovora (mineral deal) sa Bajdenovom administracijom, i umesto toga su odlučili da koliko god se može pojačaju svoje adute u odnosu na verovatnu narednu Trampovu administraciju.
Novoinaugurisanom predsedniku Trampu trebalo je samo dve nedelje pre nego što je javno povezao američku podršku za pristup ukrajinskim rudnim bogatstvima, navodeći brojku od petsto milijardi dolara kao kompenzaciju za raniju američku pomoć što je višestruko veći iznos u odnosu na ono što je zapravo dato. „Oni imaju sjajne retke zemlje. I želim da osiguram te retke zemlje, izjavio je Tramp.
Viši ukrajinski zvaničnici bili su uznemireni zbog obima ovog zahteva – i čak još više zabrinuti zbog izostanka spomena bilo kakve buduće američke vojne pomoći. Ipak, Kijev je nastavio da vodi pregovore, nadajući se da će isposlovati bolje uslove i sačuvati Trampovu blagonaklonost.
Nekoliko dana kasnije ministar finansija Besent iskrcao se sa noćnog voza u Kijevu sa nacrtom sporazuma kojim bi bilo garantovano američko vlasništvo nad polovinom ukrajinskih ‚retkih zemalja‘ i kritično važnih ruda – bez obavezivanja na buduću vojnu ili finansijsku pomoć.
Zelenski je samo jedan sat ranije bio obavešten o ovom dokumentu i unapred je mogao da ga vidi pre sastanka sa Besentom samo zahvaljujući američkom ambasadoru u Kijevu, Bridžit Brink, koja je jurila kroz ukrajinsku prestonicu sa jednom kopijom.
Aleksandar Živković: Kako je Vučić upoznao patrijarha Pavla?
Ona ga je upoznala sa sadržajem nacrta, koji je tek trebalo da bude preveden na njegov maternji jezik, upozoravajući da Besent očekuje od njega da sporazum bude potpisan pre nego što bude krenuo natrag u Vašington.
Ali Zelenski je političar koji ne reaguje dobro na ultimatume. Tokom njihovog sastanka, povišeni glasovi i Zelenskog i Besenta mogli su se čuti kroz teška, pozlatom okovana vrata. „Bio je vrlo ljut“, rekao je o ukrajinskom predsedniku zvaničnik koji je stajao u blizini.
Kada su se pojavili sa sastanka Zelenski je rekao izveštačima da ne može potpisati dokument u tom trenutku. „On nije u našem sadašnjem interesu… niti je u interesu suverene Ukrajine“, kazao je. Njegova glavna briga bio je potpuni izostanak bezbednosnih garancija.
Evropski i ukrajinski zvaničnici pitali su se da li je Zelenski napravio stratešku grešku tako što od početka nije jasno naznačio svoje naume. „Plan je očigledno bio napisan tako da namami Trampa“, rekao je viši evropski zvaničnik. „Ali izostanak detalja značilo je da Tramp suštinski može da odredi sopstvenu cenu“.
Viši ukrajinski zvaničnik rekao je da je Zelenski trebalo da bude „kristalno jasan“ o povezivanju dogovora sa „garantovanjem buduće (američke) bezbednosne pomoći“.
Nakon Besentove posete, Vašington je pojačao pritisak. „Bez podrške Sjedinjenih Američkih Država i američkog naroda, ukrajinska pozicija bila bi danas u najboljem slučaju zloslutan“, napisao je ministar finansija u kolumni objavljenoj u Fajnenšel tajmsu.
Razgovori su naposletku nastavljeni. Ukrajinski zvaničnici bili su spremni da potpišu sporazum sa revidiranim odredbama nakon što su SAD odustale od zahteva za isplatu naknade od petsto milijardi dolara. Nastavljeni su čak i kada je Tramp rekao da SAD neće pružiti Ukrajini bezbednosne garancije. „Prepustićemo Evropi da se time pozabavi“, rekao je Tramp.
Zelenski se uputio u Vašington da se obavi zaključenje sporazuma, uz planirano svečano potpisivanje. Tramp se rukovao sa Zelenskim na ulazu u Zapadno krilo Bele kuće, i uputio mu je komplimente zbog njegove odeće u vojničkom stilu.
Onda su se izmestili u Ovalnu kancelariju, gde je sastanak otpočeo dobro, i na kom je Zelenski pokazao Trampu šampionski pojas ukrajinskog boksera Oleksandra Usika pred izveštačima i fotoreporterima.
Međutim, pošto je prošlo nekoliko minuta, razgovor se pretvorio u međusobno nadvikivanje, u kojem je Tramp optužio Zelenskog da se „kocka sa mogućnošću izbijanja Trećeg svetskog rata“.
Tramp ga je prekorio: „Nemaš nikakva karte“.
‚Ne igram karte‘, odgovorio je Zelenski.
Pošto je ceremonija potpisivanja otkazana, Zelenski je bez počasti i predviđenog protokola ispraćen iz Bele kuće. Otmeni ručak planiran za Ukrajince je umesto toga poslužen Trampovom osoblju.
Do kraja marta, Trampova administracija je zaustavila dopremanje vojne pomoći Ukrajini i proširila je opseg svojih zahteva. ‚Oni sada hoće da igraju prljavo‘, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik.
Prema novom nacrtu sporazuma predloženo je da Vašington i Kijev ustanove nadzorno telo koje bi kontrolisalo prihode od eksploatacije nafte, gasa i ruda – s tim da bi SAD faktički imale pravo veta nad odlukama ovog tela. U nacrtu se takođe naznačavalo da se američka podrška Ukrajini od početka ruske invazije ‚ima smatrati za doprinos partnerstvu‘. Nije spominjana bilo kakva buduća vojna pomoć.
Ukrajinski zvaničnici označili su ponudu kao ‚iznudu‘ i ‚ucenu‘.
Tramp je pojačao pritisak. Početkom aprila, optužio je Zelenskog da pokušava da odustane od dogovora i upozorio ga je da se može suočiti sa ‚velikim problemima‘.
Zelenski je, zauzvrat, naredio svom timu da iznađu rešenje sa Sjedinjenim Državama, Kao znak koliko je situacija postala napeta, ukrajinski lider je naredio svojoj unutrašnjoj bezbednosnoj službi da ispita odakle cure informacije o poslednjem američkom predlogu.
Uprkos uzmicanju, pregovarači su nastavili sa radom. Virtuelno potpisivanje memoranduma o namerama 18. aprila postavilo je osnove za obnavljanje razgovora.
Potom su se Tramp i Zelenski susreli u Rimu. Tramp je izjavio za Njuz nejšen o razgovoru u Vatikanu: „Rekao sam [Zelenskom] da bi bilo vrlo dobra stvar ukoliko bismo mogli da dođemo do dogovora i da ga potom potpišeš, zato što je Rusija mnogo veća i mnogo jača“.
Do ponedeljka, zvaničnici su rekli da su postigli kompromis: Vašington je odustao od zahteva da uračuna prethodnu američku pomoć kao deo američkog ulaganja u budući fond.
Čak i u tim prilikama, dok se avion kojim je letela Sviridenko nalazio u vazduhu na putu prema Vašingtonu gde je trebalo u sredu potpisati okvirni sporazum, američki zvaničnici su insistirali da ona takođe potpiše još dva dokumenta – celokupan finansijski sporazum i tehnički aneks – i otpuživali su Kijev da ponovo želi da otpočne pregovaranje o uslovima sporazuma.
Besentov tim saopštio je Ukrajincimam koje je predvodila Sviridenko da bi trebalo „da su spremni da potpišu sva dokumenta, ili mogu da idu kući“, kažu osobe uključene u ovu diplomatsku epizodu.
Ukrajinska strana, navodeći zakonska ograničenja, posebno potrebu za ratifikacijom finansijske strane ugovora u državnoj skupštini, u prvi mah je odbila da to učini. Ali onda je rekla da može pronaći način da to učini.
Pregovori su se produžili tokom večeri. Ukrajinski premijer Denis Šmihal sazvao je hitan sastanak vlade u Kijevu kako bi dao ovlašćenja Sviridenko da nastavi sa pregovorima bez dopuštenja skupštine. Ubrzo nakon toga, dogovor je sklopljen.
Kružile su fotografije dvoje zvaničnika koji u rukama drže dokumenta, nazivajući sporazum simbolom svoje „saradnje“. Sviridenko je postavila selfi na kojem se osmehuje snimljen ispred američkog Ministarstva finansija.
Nužno je, za punovažnost sporazuma, da bude ratifikovan u ukrajinskoj skupštini – i posle toga je potrebno još raditi na njegovoj implementaciji. Da li će se sporazum održati, može da zavisi ne samo od uslova koje bi trebalo dodatno dogovoriti, već i od toga koliko dugo Zelenski i Tramp mogu da održe svoj krhki odnos.
„Nismo birali između dobrog i lošeg – izbor je bio između lošeg i goreg“, rekla je Ina Sovsun, opoziciona poslanica.
„Ono što smo dobili“, dodala je, „je bolje od početne ponude“.
Izvor: Financial Times
