Razgovori između dve regionalne sile obavljeni su usred diplomatskog meteža koji je izazvao sukob Izraela i Hamasa
Pišu: Samer Al-Atruš iz Dubaija, Endrju Ingland iz Londona i Nadžmeh Bazorgmer iz Teherana
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman razgovarao je sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem u prvom razgovoru između lidera dve suprotstavljene regionalne sile tokom više godina pošto je porasla zabrinutost da rat između Izraela i Hamasa može da preraste u širi bliskoistočni sukob. Princ Mohamed rekao je Raisiju u razgovoru da on radi na deeskaliranju sukoba koji je otpočeo nakon što su se Hamasovi militanti probili iz Gaze u subotu i izveli smrtonosne napade širom južnog Izraela. Saudijska Arabija i Iran, regionalni sunitski i šiitski teškaši, ranije su se u martu saglasili da obnove diplomatske odnose, sedam godina nakon što su ih prekinuli. Razgovor između dvojice lidera odigrao se u trenutku kada su regionalne sile uključene u metežne diplomatske napore kojima naastoje da ubede Hamas i Izrael da ograniče svoj rat tako da se ne prelije preko granica i uvuče susedne države.
Turska, Egipat i Katar su na vezi sa administracijom američkog predsednika Džozefa Bajdena pošto dok istovremeno vode razgovore sa Izralom i plaestinskom paravojnom organizacijom, navodi jedan arapski diplomata.
Doha, u kojoj se nalazi Hamasova politička kancelarija, je takođe usredsređena da ubedi grupu da oslobodi desetine talaca, nadajući se da će to voditi ka deeskalaciji, navodi diplomata. Američki državni sekretar Entoni Blinken zakazao je svoju posetu Jordanu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao i Kataru nakon što je obavio razgovor sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u četvrtak. Glavno strahovanje regionalnih sila jeste izbijanje borbi između Hezbolaha, libanske paravojne grupe koju podržava Iran, prema izraelskoj severnoj granici, čime bi bio otvoren drugi front u ovom ratu. Već su se odigrale razmene artiljerijske vatre preko granice, iako deluje da obe strane za sada nastoje da neprijateljstva drže pod kontrolom.
Širi sukob bi potencijalno mogao da uvuče paravojne grupe iz Sirije i Iraka, koje takođe podržava Iran. Sirijska državna televizija izvestila je u četvrtak da je izraelska raketa pogodila aerodrome u prestonici Damasku i u severnom gradu Alepu.
Takođe u četvrtak, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan (Amirabdollahian) posetio je Irak kako bi razgovarao o pitanjima među kojima je i Gaza da bi, nakon toga, posetio i Liban. Arapski zvaničnici i zapadne diplomate u Teheranu navode da veruju kako Teheran ne želi da Izraelsko-hamaski rat eskalira u regionalni sukob. Ali dodaju da je nejasno kako će islamska republika i njene produžene ruke u regionu reagovati ukoliko Izrael bude izveo masivnu vojnu ofanzivu na Gazu. Princ Mohamed je rekao u svom razgovoru sa iranskim predsednikom da je Rijad „kontaktirao sve međunarodne i regionalne strane kako bi se okončala sadašnja eskalacija“. Raisi je rekao da njihove zemlje „moraju da brane muslimane i potlačenu palestinsku naciju u ovom trenutku“, stoji u iranskom saopštenju. U napadu Hamasa stradalo je najmanje 1.200 civila i vojnika, prema izraelskim zvaničnicima. Palestinski zvaničnici navode da je do četvrtka stradalo 1.417 ljudi u izraelskim napadima u Gazi, uključujući 447 dece i 248 žena. Navode da je 6.268 ljudi ranjeno.
Princ Mohmaed poslednjih godina nastoji da deeskalira tenziju u regionu pošto sprovodi zamašan i ambiciozan plan domaćeg razvoja. Rijad je takođe zabrinut da regionalna eskalacija dovodi kraljevstvo u opasnost od napada koji bi izvele paravojske uz iransku podršku, prevashodno hutski pobunjenici u Jemenu.
Huti su zapretili da će se pridružiti borbi protiv Izraela ukoliko SAD intervenišu u izraelsku korist nakon što su ove poslale nosač aviona u region. Hamasov napad takođe je potkopao nastojanje Bajdenove administracije da isposluje dogovor kojim bi bili normalizovani odnosi između Saudijske Arabije i Izraela.
Rijad je pregovarao o trostrukom dogovoru sa Vašingtonom i Izraelom kojim bi bilo obezbeđeno vojno savezništvo kraljevstva sa SAD dok bi zauzvrat bile uspostavljene formalne diplomatske veze između saudijskog kraljevstva i jevrejske države. Ali kraljevstvo je postalo frustrirano izraelskom stranom, još pre napada Hamasa, pošto je Izrael odbijao da pruži ustupke Palestincima kao preduslov za postizanje dogovora, prema navodima troje ljudi koji su upoznati sa tokom razgovora.
Saudijci su bili besni zbog onoga što smatraju izraelskim curenjem podataka o toku razgovora; prema ovim podacima Rijad ne nastoji da obezbedi ozbiljne koncesije za Palestince, navode izvori Fajnenšel tajmsa.
Kada je u subotu izbio sukob, kraljevstvo je izdalo snažno formulisanu izjavu u kojoj navodi da je iznova i iznova upozoravalo na izraelske „provokacije“ protiv Palestinaca. Princ Mohamed je kasnije rekao palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu u telefonskom razgovoru da kraljevstvo „stoji uz“ Palestince. Saudijska poruka bila je delimično podstaknuta frustracijom koju je izazivao Izrael odnosom prema palestinskom pitanju, navodi jedan od izvora. Mohamed Aljahia (Alyahya), saudijski istraživač i novinar dobro upoznat sa razmišljanjem saudijskog vođstva napisao je u kolumni objavljenoj u Vašington postu da mu je „više saudijski zvaničnik reklo ozlojeđeno… da im je neshvatljivo da Izraelci ne mogu razumeti kako je u njihovom suštinskom interesu da nastoje da pronađu kredibilni okvir za pregovore koji bi mogli obezbediti trajni mir“.
Izvor: Financial Times
Preveo: Miloš Milojević
