Саудијски детант са својим регионалним супарником нарушен је пошто је америчко-израелски рат изазвао бесну иранску одмазду
Пишу: Ахмед Ал Омран из Џеде и Ендрју Ингланд из Лондона
Превео: Милош М. Милојевић
Током неколико година, саудијски престолонаследник принц Мухамед бин Салман прешао је пут од упозорења због „попуштања“ (appeasement) иранском врховном вођи ајатолаху Али Хамнеју – „новом Хитлеру Блиског истока“ – до отпочињања историјског детанта са Техераном.
У једном од својих знаковитих спољнополитичких потеза, принц Мухамед радио је на томе да ублажи непријатељство између свог сунитског краљевства и шиитске теократије, држећи да је узајамно општење најбољи начин да се осигура регионална стабилност потребна за остварење његове амбициозне економске визије.
Његови највећи страхови сада су се обистинили. Од када су пре две недеље САД и Израел напали Иран, исламистички режим је у више наврата деловао против Саудијске Арабије и њених заливских суседа, нападајући америчке базе у краљевству, америчку амбасаду у Ријаду, огромну рафинерију Рас Танура и пространа саудијска нафтна поља Шајбах.
„То је последње што је желео. Жели стабилност и ред, не жели ракете и дронове који лете унаоколо“, каже Бернард Хејкел, предавач блискоисточних студија на Принстону, који је разговарао са принцом Мухамедом. „Не жели ништа од овога што се дешава“.
Што дуже рат буде потрајао, то ће више поткопати настојања саудијског престолонаследника да увери стране инвеститоре да подрже низ његових мегапројеката те претварање његовог краљевства у трговинско, финансијско и туристичко чвориште. Због рата Формула Један је већ отказала своје трке заказане за април у Саудијској Арабији и Бахреину.
За сада краљевство није тако жестоко погођено као друге заливске државе попут Уједињених Арапских Емирата, Бахреина или Катара, према којима је било усмерено више баража иранских ракета и дронова. Приступ Црвеном мору такође значи да је могуће заобићи Ормуски мореуз, стратешки поморски правац који је практично затворен због иранских напада, и наставити са превозом добара и сирове нафте.
„И даље смо опрезни, очигледно, али потребно је утишати буку како би се стекао бољи увид о ономе што се овде дешава“, каже један саудијски званичник. „Готово да ствари теку уобичајено“.
Ипак Амин Насер, главни руководилац краљевског државног енергетског гиганта Сауди Арамка, прошле недеље је упозорио на „катастрофалне последице“ по светску економију уколико рат буде потрајао, подвлачећи ријадску забринутост. „Овај сукоб је без премца највећа криза са којом се суочила регионална нафтна и гасна индустрија“, рекао је.
Фирас Максад, управник за блискоисточна и северноафричка истраживања у Евроазијској групи, каже да је сукоб нашкодио спровођењу плана принца Мухамеда бин Салмана Визија 2030. о преобликовању монархијске економије и привлачењу директних страних инвестиција. „Већ сада подбацују у остваривању својих циљева“, каже. „Сада ће морати да се усредсреде на друге проблеме. Мораће да преусмере своју потрошњу на одбрану. Задати рокови мораће да се продуже“.
Нема много повољних исхода за Саудијску Арабију и друге заливске државе, наводе аналитичари.
Јавно, Саудијска Арабија је осудила Иран и позвала је на деескалацију. Ипак заливски предводници сада су се нашли између жеље да се сукоб оконча и страха да ће – уколико амерички председник Доналд Трамп нагло оконча своју офанзиву – рат оставити рањени, али охрабренији и тврдокорнији исламистички режим у њиховом дворишту.
Особа упозната са размишљањем у Ријаду каже да Саудијска Арабија не жели промену режима у Ирану, али да је у њеним интересу ослабљена република. „Оно што се сада дешава има своју цену али у извесној мери желите да кажете и ‘Хајде да се не заустављамо сада. Погурајте још мало’“, наводи ова особа. „Не желите да завршите у ничијој земљи“.
Иако су заливске земље раније радиле на томе да се сукоб пре свега спречи Максад каже да неке сада желе од Трампа „да заврши посао“ – чак и ако је „крајње упитно шта би то уопште могло да значи“.
Фајненшел тајмс: Петродолари и „муслиманска бомба“ – како је настао саудијско-пакистански пакт
„Неки су забринути због могућег хаоса“, каже. „Али свима је заједничка жеља да се знатно деградира иранска способност да испаљује ракете и дронове против њих, тако да је минимум онога што жеље даље умањивање иранских капацитета“. Саудијски званичници оповргли су истинитост извештаја Ал Арабије да је принц Мухамед погуривао Трампа да настави са нападима на Иран.
Постоји забринутост да уколико овај сукоб не буде окончан да ће наставак борби довести до укључења у рат Хута који уживају иранску подршку. Хути су на саудијско краљевство испалили стотине дронова и ракета након што је Саудијска Арабија интервенисала у Јеменском грађанском рату 2015. године. Крхко примирје између Ријада и Хута на снази је од 2022. године.
Саудијска Арабија и друге заливске државе забринуте су због претње коју Иран представља по регион још од Исламске револуције 1979. На Иран гледају као на малигни чинилац који делује широм Блиског истока. Али Ријад је обновио дипломатске односе са Ираном договором постигнутим уз кинеско посредништво 2023. године о деескалацији напетости након њиховог седмогодишњег прекида.
Две државе су наставиле да одржавају редовне канале комуникације – престолонаследников брат, министар одбране принц Халид бин Салман, сусрео се са ондашњим иранским вођом Хамнејем у Техерану прошле године – током двогодишњег регионалног сукоба који је изазвао напад Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године.
Како су последњих месеци јачале напетости између САД и Ирана, принц Мухамед је настојао да одржи краљевство изван сукоба, говорећи иранском председнику Масуду Пезешкијану у јануару да Ријад неће допустити коришћење свог ваздушног простора или територије за војна дејства.
Није за нарочито чуђење, што је Исламска република, борећи се у ономе што сматра егзистенцијалним сукобом, напала заливске државе у својој стратегији осмишљеној да нанесе штету САД и њиховим савезницима.
„Принц Мухамед улудо се надао да Саудијска Арабија неће бити нападнута“, каже Хејкел. „Иранци су му такође упућивали поруке да ‘Уколико смо егзистенцијално угрожени спровешћемо политику спаљене земље, спалићемо читав регион како бисмо наметнули Американцима изузетно високу цену’. И то је управо оно што чине“.
Хејкел је додао да се Ријад обратио нуклеарној сили Пакистану, са којом је потписао савез о узајамној одбрани у септембру, и Кини, главном купцу саудијске и иранске нафте, да изврше притисак на Техеран како би деескалирао.
Пакистански министар спољних послова Исхак Дар овога месеца је упозорио свог иранског колегу да не нападају Саудијску Арабију, подсећајући на одбрамбени савез који његова земља има са Ријадом. Дар је овом упозорењу приписао да је помогло да се „ракетни и дроновски напади сведу на минимум“, али свакодневни напади су настављени.
Саудијска ваздухопловна база Принц Султан у Ал-Харџу, у којој су смештене америчке снаге, редовно је на мети иранских напада у којима је страдао један амерички војник. Два страна радника такође су страдала у нападима на Саудијску Арабију.
Напади су довели до спекулација да ли ће Ријад на крају отворити свој ваздушни простор за америчке офанзивне операције или ће се чак и прикључити сукобу уколико његова нафтна постројења буду мета великог напада – као када су напади ракетама и дроновима за које се окривљује Иран привремено избацили из погона половину црпљења сирове нафте у краљевини 2019. године.
И даље се одржава комуникација између Ријада и Техерана, али преко амбасадора а не на вишем нивоу, наводи особа упозната са овим односом. „Напуштена је илузија да је могуће развити повољне радне односе са Ираном“, наводи.
Такође постоји незадовољство Трамповом администрацијом и Израелом зато што су увукли Саудијску Арабију у рат за који су заливске државе упозоравале да ће имати жестоке неповољне последице по цео регион, наводи ова особа.
„Постоји озлојеђеност због чињенице да Сједињене Државе нису само принудиле заливске државе да живе са последицама рата који су САД повеле, већ и што воде рат [израелског премијера Бенјамина] Нетанјахуа“, каже Азиз Алгашијан, предавач међународних односа на ријадском Универзитету Наиф Араб за безбедносне студије.
Особа упозната са овом ствари каже да Ријад „није био незадовољан“ америчком одбрамбеном подршком, додавши да је краљевство добило америчке ракете пресретаче „у оној мери колико је то могуће“ узевши у обзир велику потражњу других заливских држава и Израела.
Вашингтон и Ријад потписали су одбрамбени савез када је Трамп угостио принца Мухамеда у Белој кући у новембру прошле године.
Ипак, упркос срдачном пријатељству двојице лидера које сеже унатраг још до првог председничког мандата Доналда Трампа, сукоб је потцртао ријадске разлоге за забринутост због Трамповог погодбеног стила вођења политике и непредвидљивости.
„Сви они знају да је он трансакциона, непредвидива особа“, каже Хејкел. „Да ли су срећни због тога? Тешко. Али шта могу да учине? Он је амерички председник“.
Приказ сателитских снимака у изворном чланку направила је Адита Бандари; визуелни приказ података Алан Смит; географске карте Алиса Хонра.
Извор: Фајненшел Тајмс
