Пише: Филип Драговић
Три политичке партије СДП, СД и ЛП најавиле су формирање новог ентитета тзв. Европског савеза, који би, како кажу, поред њихових партија чинили и још неки грађани, до сада политички неопредијељени.
Јасно је да руководства поменутих партија ово чине најприје из разлога да покушају да пређу цензус, а да то не буде уз помоћ ДПС-а. Јер, на прошлим изборима СДП, понешен локалним успјехом на Цетињу, залетио се самостално на државни ниво и на болан начин схватио да Црна Гора није исто што и варош испод Ловћена.
Остајући испод цензуса СДП-овци су схватили поруку грађана да их нико не доживљава као озбиљан чинилац политике, уколико нијесу привезак ДПС-а. Ако бисмо се даље поигравали аналогијама „испод Ловћена“ и „испод цензуса“ могли бисмо да примјетимо да је за СДП цензус висок као Ловћен.
Посљедица је то ноторне чињенице да се ова партија предуго везала за џеп или кључеве од сефа (гдје привесци обично стоје), сефа или шефа — небитно, ДПС-а. Уз то, одвајање од ДПС-а има још један фактор који је СДП учинио мање бројним. То је хомогенизација бошњачког и муслиманског бирачког тијела и његово окупљање око БС. Као трећи фактор могла би се назријети и јавна бламажа у вези родољубивих скупова од 2020. до лане, у којима су СДП-овци учествовали, а које данас SKY преписка разоткрива као надахнуте и подржане од стране криминалних кланова. Све то, и ко зна шта све не, (урушавање мита црногорске „хероине“ Драгиње) довело је до тога да СДП у Црној Гори није ни до кољена ономе што је у самосталном, и ван универзума постојећем Цетињу.
Е, сада, колико му од користи може бити уједињење са фантомским СД и ЛП, о чијој политичкој снази знамо колико и о животу у далеком свемиру, јер тек те двије партије не знају за егзистенцију изван ДПС гравитационог поља? Моглу ли, удружени са два фантома, момци из СДП-а намаћи преко 3 % гласова, или би конфузија сабирање нула са нулом (мислим овдје на политичку снагу) могла да донесе обрнут, негативан учинак?
Поред вишедеценијског слугањског односа према броду који тоне и са кога ситне животиње прве бјеже, ове три партије веже и још понеки детаљ. Нарочито СД и ЛП које су у јавности препознате као фирме за удомљавање и збрињавање „по дубини“ различитих чиновника власти. Ако томе додамо да је ЛП тек окрајак онога што је некада био ЛСЦГ, партија о којој Славко Перовић, њен шеф и оснивач, каже да је била саткана од све самих издајника и удбаша, е онда нијесмо сигурни има ли „Европски савез“ капацитета да сиђе међу обичан свијет и неке „будуће“ гласаче?
На страни грађана који траже мир, стабилност и смањење подјела, овај „савез“ не може очекивати нити један гласић. Јер, њихов заједнички политички кредо, који они погрешно називају црногорским родољубљем, представља кампања о „посрбицама“. То је онај Драгињин наратив о суграђанима који су везани за српску нацију, српску родну припадност, српски језик или оданост СПЦ. Могу се заодијевати у не знамо какве европске и грађанске пропагандне конфекције, они су међу обичним народом препознати као мрзитељи сваког сегмента српског у историји, садашњости и будућности Црне Горе.
Предвиђам, да би адекватније име њихове нове коалиције или странке, како год да су то замислили, било прије „подцензусни“ него „европски савез“.
