„Синоћ се и Душан одселио. Осамнаеста особа из Велике Хоче за посљедњих годину дана. За једно мало село, велики број. Углавном омладина и двије породице са петоро дјеце. Метохија ће полако, али сигурно, уколико се овај тренд настави, бити обесрбљена“, упозоравају млади из Велике Хоче и моле надлежне да им обезбиједе посао како би остали на огњишту.
Фото: Спутњику уступио Милан Петровић
Ову информацију млади из Велике Хоче поделили су на Фејсбук и Инстаграм страници „Бисер Метохије“. Основали су је како би привукли туристе у свој крај, али повремено на њој дијеле и проблеме са којима се сусрећу Срби на Косову и Метохији.
ОДЛАЗЕ МЛАДИ СРБИ ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ
Младић који се последњи одселио из Велике Хоче је Душан Чукарић. Има 18 година. За Спутњик каже да је дошао у Београд из само једног разлога – за њега код куће нема посла.
„Доље не може да се живи, отац зарађује 30 хиљада, нас је шесторо, не може да се остане. Бавили смо се и пољопривредом, послије школе ја сам ишао да радим на грађевини у селу, а сад сам овде гдје сам, у Београду. Није више било посла за мене, а овај сам нашао преко интернета, разговарао сам са газдом, договорио се за дневницу, сјео на аутобус и дошао. Није било друге“, прича нам Душан.
У Београду је од уторка, задовољан је, каже да је екипа на грађевини добра, а посао није претежак. Ипак, додаје да би се радо вратио у своју Метохију, али је сигуран да нико не може да му помогне да се запосли.
„Постоји много институција, али свако мисли само на себе, неће нико да помогне. Није ријеч само о мени, у селу има десетак младића који су тражили помоћ у Општини, Канцеларији за Косово и Метохију, нико им није помогао“, каже Душан и додаје да је у тренутној ситуацији у јужној српској покрајини излаз само државни посао.
ОДЛАЗЕ И ОНИ КОЈЕ РАТ НИЈЕ ОТЈЕРАО
Један од покретача групе „Бисер Метохије“, коју прати 15 хиљада људи, је Милан Петровић из Велике Хоче, двадесеттрогодишњи студент стоматологије у Косовској Митровици.
Он каже да брину свакодневни напади на Србе, али да је највећи проблем незаустављив процес исељавања младих из Велике Хоче, али и Ораховца и Гораждевца. Срби из ових мјеста никада нису напуштали своја имања. Преживјели су рат и погром, са Косова и Метохије није их отјерао страх, тјера их то што не могу да живе од свог рада.
Душан Чукарић – са 18 година трбухом за крухом у Београд, јер у Метохији за Србе нема посла (Фото: Спутњику уступио Душан Чукарић)
„Тужна је ситуација да у мјестима која су опстала у најтежим тренуцима сада, у времену мира, долази до све масовнијег исељавања становништва. Данас Хоча има око четири стотине становника, трећину од предратних хиљаду и по. Нажалост, све више људи одлази, поготово од када је почела криза са корона вирусом. Не одлази само омладина, одлазе и породице, отишле су двије, једна са двоје и друга са троје дјеце. То су људи који имају своје куће, који су имали животе, али који су посао морали да пронађу негдје у централној Србији“.
МОЖЕ ЛИ ДРЖАВА ДА СПРИЈЕЧИ РАСЕЉАВАЊЕ
Петровић додаје да у овом винарском крају данас живи око двије хиљаде Срба, свега два одсто оних који су остали на Косову и Метохији. Млади из Велике Хоће вјерују да би држава и сада могла да спријечи расељавање.
„Потребно је да се улаже, да се у обзир узме свака породица, сваки случај, шта коме треба да им се помогне, то није неизводљиво. Нажалост, људима који су отишли нико није пружио помоћ, нико им није рекао ‘останите, помоћи ћемо’. Важно је да се задржи Велика Хоча као посљедње село у призренском дијелу Метохије гдје живе Срби“, истиче Петровић.
Он додаје да је свјестан чињенице да је младе свакако тешко задржати на селу, али да су у Хочи ипак остали, дубоко су везани за своје мјесто, за својих дванаест цркава, за своје винограде.
ВИНОГРАДИ НАЈВЕЋИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Виногради и јесу највећи потенцијал Метохије. Млади из Велике Хоче се надају да ће их посјетити директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, вјерују да ће знати шта треба да се уради да им држава помогне да остану на својим огњиштима.
„Видимо да је господин Петковић ажурнији у односу на свог претходника, да боље разумије ситуацију. Позивамо га да дође, да попричамо, да се увјери да је проблем хроничан. Људи одлазе непрестано. Неће остати нико, сем људи који раде у здравству, просвјети и оних које држава Србија већ 21 годину стимулише. Али, имамо ситуацију да је дошло до раслојавања, они су повећали своје приходе, док омладина, која је посебно угрожена, нема никакве бенефиције што опстаје у атмосфери страха, а истовремено нема шансу да ради“.
Млади из Велике Хоче – хоћемо да радимо и останемо у свом крају (Фото: Спутњику уступио Милан Петровић)
Петровић подсјећа да је Влада Србије издвојила 90 милиона динара за фабрику алкохолних пића у његовом мјесту, али да се ништа не дешава већ четири године, као и са пројектом нове Дечанске винарије у коју је уложено више од милион еура.
„Не би смо вољели да овим апелом увриједимо некога у централној Србији, много се њиховог новца одваја за Косово и Метохију, али правилнијим распоређивањем и домаћинским приступом егзистенција сваке породице која жели да остане била би обезбијеђена“, каже Милан Петровић на крају разговора за Спутњик.
Сенка Милош (Спутњик)
