VVS je imao uvid u dokaze da albanske narko bande koriste migrantske kampove na severu Francuske kao regrutne centre, nudeći da plate prelazak onima koji su spremni da rade u britanskoj industriji droge po dolasku.
Albanci čine skoro trećinu od 38.000 ljudi koji su do sada preko kanala Lamanš pristigli brodićima ove godine u Englesku, prema podacima britanske vlade.
Viši policijski i imigracioni službenici s obe strane Lamanša zabrinuti su zbog sve veće uloge albanskih posrednika u organizovanju tih prelazaka.
Albanski premijer Edi Rama optužio je Veliku Britaniju za žrtvovanje njegovih sunarodnika kako bi opravdala sopstvenu „neuspelu graničnu i migracionu politiku“.
BBC se iz prve ruke uverio u to da su gradovi nadomak albanske prestonice Tirane ostali gotovo prazni i kako su mnogi mladi Albanci namamljeni na francusku obalu.
U francuskom gradu Dankerku ovog leta, očevici kažu da su Albanci zauzeli deo tamošnjeg glavnog migrantskog kampa.
A mali hoteli oko stanice, kao što su hotel Bretanja i Le Lion d’Or, sada su razrađene prihvatne stanice za albanske migrante: njihova vrata su trajno zatvorena za druge goste, na vidiku nema osoblja, a za staklo je zalepljen telefonski broj otvoren 24 časa dnevno.
To su neka od mesta na kojima albanski posrednici čekaju klijente, služeći kao ključna veza za prelaske brodićima kojima dominiraju iračko-kurdske mreže.
„U Francuskoj imate ljude koji vas čekaju“, rekao mi je jedan Albanac, nakon što je stigao do Velike Britanije brodićem ovog leta.
„Svi na svetu znaju gde treba da se ide, ako želite da stignete u Englesku.“
Na ulici ispred stanice u Dankerku, primetili smo Kevija na prozoru njegove sobe na drugom spratu Le Lion d’Ora, kako puši cigaretu.
On je tek pristigao iz Albanije, ima 20 godina, i nervozan je zbog putovanja koje ga čeka.
Posle svega par dana provedenih ovde, već je pronašao nekoga da organizuje njegov prelazak i on sada čeka na poziv da pođe.
„Vremenski uslovi nisu dobri“, kaže on.
„Moraćemo da čekamo još možda dva dana.“
Za albanske državljane kao što je Kevi, stići do severne Francuske je lako; imaju pravo da uđu u EU kao turisti na do tri meseca bez vize.
Većina pristiže autobusima ili automobilima, privučeni oglasima na društvenim mrežama koji obećavaju pomoć posrednika na terenu u Briselu, Parizu, Kaleu ili Dankerku.
Predstavljajući se kao albanski migrant, kontaktirali smo dvojicu krijumčara ljudi koji se reklamiraju klijentima na platformi za deljenje video snimaka TikTok.
Obojica su odgovorila u roku od pola sata, sa opcijama da se plati u Francuskoj ili Engleskoj, i smernicama kako stići do Belgije i Francuske, gde će ih kontaktirati posrednik.
Poruka obojice bila je: „Lako je.“
„Posrednik vam se javi, a vi samo prihvatite najjeftiniju ponudu“, rekao mi je Eraldo Harkicaj, albanski novinar.
Eraldo se nedavno u tajnosti pretvarao da je migrant za glavnu albansku televizijsku stanicu.
On je rekao da se većina albanskih posrednika klonila glavnog migrantskog kampa u Dankerku, koji se nalazi pod kontrolom kurdske i drugih mreža.
„Kad smo se našli unutar kampa, shvatili smo da Albanci tu nemaju nikakvu pravu moć. Sve su vodili Kurdi“, rekao mi je Eraldo.
„Čitavu organizaciju u kampu i transport ljudi ka Engleskoj vode Kurdi.“
Viši francuski zvaničnik, koji se bavi ovom oblašću, potvrdio je da Albanci trenutno igraju ulogu posrednika, kontaktirajući albanske migrante preko iračko-kurdskih krijumčarskih bandi.
Govoreći nezvanično, on je rekao da iračko-kurdske mreže trenutno vode 80 odsto operacija brodićima, ali da se francuske vlasti brinu zbog mogućnosti da albanski državljani pokrenu vlastite nezavisne operacije, uz rizik od nasilnog obračuna između grupa.
Britanska vlada kaže da je ove godine brodićima stiglo 12.000 Albanaca, gotovo svi mladići koji putuju sami.
Kod kuće u Albaniji, neke oblasti oko glavnog grada Tirane potpuno su opustošene.
Laknas se nalazi na avionskoj putanji od Albanije do Francuske.
Putnički avioni zuje iznad tihog i praznog grada: iznad njegove male džamije okružene poluizgrađenim stambenim zgradama i kućama sa prozorima obloženim daskama; preko njegovog napuštenog kafića.
Vlasnici radnji okupljaju se na pustom drumu da se žale kako im je poslovanje neodrživo.
Par krava žvaće travu pored praznog glavnog puta.
„One su sve što mi je ostalo“, kaže njihov vlasnik.
„Moja deca su otišla u Englesku.“
Meštani tvrde da je 70 odsto lokalnog stanovništva već otputovalo za Veliku Britaniju.
A novi odlasci ne prestaju.
Sada ima mnogo mesta poput Laknasa u Albaniji.
Glavna motivacija je ekonomska prilika.
Korupcija je ovde sistemski problem, a podaci Eurostata iz 2018. godine porede prosečni prihod domaćinstva u Albaniji (1.997 evra) sa Velikom Britanijom, gde je on deset puta veći (21.464 evra).
Majlindin sin otišao je za Veliku Britaniju pre mesec dana, sa tri-četiri prijatelja iz kraja.
Majlinda joj nije pravo ime, ona je tražila da ne otkrivamo njen pravi identitet.
Kaže mi da je njen sin stigao do Dankerka, ali da je onda ostao bez novca da plati prelazak.
„Bilo mu je veoma teško da se ukrca na brod“, priča mi ona.
„Bila sam prisiljena da se obratim mom daljem rođaku koji je pristao da bude žirant u Engleskoj. On ima britansku vizu i tamo je već 20 godina.“
Ona kaže da je rođak poslao fotografiju njenog sina krijumčarima da bi mogli da ga prepoznaju.
Kad je uspešno prešao, krijumčari su poslali drugu fotografiju njenog sina nazad rođaku, da bi dokazali da je on stigao na britansko tle.
Čak i za one koji nemaju novca da plate unapred, postoje načini da se pređe.
Jedan Albanac, koji je stigao u Veliku Britaniju brodićem pre nekoliko meseci, rekao nam je da unutar kampa u Dankerku rade regruteri za albanske narko bande.
On je pristao na intervju licem u lice u Londonu, pod uslovom da ga ni na koji način ne identifikujemo.
Opisao je kako su mu se regruteri obraćali „četiri-pet puta“.
„Nudili su razne stvari – da će platiti za putovanje, da će me čekati posao u Velikoj Britaniji – ali nisam bio zainteresovan“, kaže on.
On procenjuje da većina mladih koje je sreo u kampu u Dankerku planira da radi u albanskim mrežama za kanabis i kokain u Velikoj Britaniji.
Nijedna vladina agencija ili imigracioni zvaničnik nisu potvrdili ovu procenu.
Ali jedan bivši albanski migrant, koji je radio ilegalno u Velikoj Britaniji poslednju deceniju, rekao nam je da su polovinu migrantskog osoblja na njegovom gradilištu odvukle narko bande nudeći im bolju platu.
Andrea Vilson, zamenica direktora Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala, kaže da je tržište narko bandi u Velikoj Britaniji značajan mamac za dolazak ljudi.
„Videli smo slučajeve trafikinga, slučajeve u kojima su ljudi vezani dugom“, rekla mi je ona.
„Krenuli su da rade pravo sa obale na koju su pristigli u Veliku Britaniju. Oni su žrtve trafikinga – a mi moderno ropstvo shvatamo veoma ozbiljno.“
„Ali ima vrlo malo organizovanih struktura i u samim mrežama za krijumčarenje ljudi“, kaže ona.
„Dok sa drogama i vatrenim oružjem imate hijerarhijsku strukturu sa velikim gazdom na vrhu, kod organizovane migracije viđamo tesne veze i labave mreže, u kojima se pojedinci kontaktiraju preko društvenih mreža – što nam predstavlja veliku poteškoću.“
Albanija je pristala da po hitnom postupku primi nazad državljane kojima je uskraćeno pravo boravka u Velikoj Britaniji i poslala je vlastito osoblje da pomaže britanskoj graničnoj policiji.
Ali mi je albanski premijer Edi Rama rekao da su mreže koje rade u severnoj Francuskoj međunarodne i da postoji granica šta njegova vlada može da uradi u borbi protiv njih.
„Lamanš nije geografska i politička odgovornost albanske vlade“, kaže on.
„Zemlje porekla ne treba zvati u trenutku kad se problem već pojavio u novinama. Suviše je lako biti britanski premijer, pojaviti se na televiziji i prokazati mišiće, uprevši prstom u Albaniju i Albance.“
Albanske mreže krijumčara ljudi postojale su u Francuskoj mnogo pre nego što su počeli prelasci malim čamcima.
Decenijama su albanski posrednici u Francuskoj i Belgiji krili sunarodnike po kamionima na putu do Velike Britanije.
Masovna ulaganja Velike Britanije i Francuske u pojačanu bezbednost u lukama za trajekte otežale su tu rutu i učinile je skupljom.
Prelasci brodićima koštaju upola manje od puta kamionom, a društvene mreže su prepune svedočanstava onih koji su uspeli da pređu.
Svaki novi dolazak inspiriše sledeći.
Majlindin sin joj se javio otkako je stigao u Veliku Britaniju.
Izašao je iz pritvora i sada živi u hotelu.
„Otišao je u potrazi za boljim životom“, kaže ona.
„Ali postoje žrtve. Sada smo u dugovima da otplatimo novac koji smo pozajmili.“
Majlindin mlađi sin, koji ima 14 godina, već planira vlastiti put.
Priču njegovog brata, punu opasnosti i dugova, vode Lamanša preobratile su u primamljivu priliku.
Svaki uspešan prelazak nevidljiva je nit koja vuče Albance kod kuće da i sami pokušaju.
Izvor: VVS na Srpskom
