Пише: Милија Тодоровић
Прочитао сам како је ДПС на скорашњем конгресу нагласио свој страх од „етнофедерализације ЦГ“. И ауторство тог феномена, очекивано, приписао странкама из парламентарне већине. Како ту појаву (још увјек) немамо ни на папиру, а ни на дјелу у вољеној нам отаџбини, остаје нам да домишљамо на шта се овдје мислило? А опет мислим, не треба претјеривати у нагађању. ДПС се боји да се „грађанска ЦГ“ не подијели по неким областима које би биле конципиране на основу међусобних етничких или националних разлика.
Не видим ни у програму, ни у дјеловању неке од партија на власти залагање за такво уређење Црне Горе. Колико разумијем дјеловање партија бившег ДФ-а, оне у свакој општини (мимо Улциња, Рожаја и Петњице) виде или легитимну српску већину или једно од духовних и културних центара српства, какво је рецимо сједиште Митрополије на Цетињу. Дакле, српским националним интересима у Црној Гори не одговара никакво цијепање изнутра јединственог етничког, језичког и културног простора од Х. Новог до Пљеваља, или од Румије до Ђурђевих ступова. Можда та визија није у складу са неким другим националним визијама, али свакако је легитимна и ни у чему не угрожава уставни поредак државе.
Још мање видим Демократе или ПЕС као заговорнике те фамозне и фантомске федерализације. А то што тзв. мањинске странке виде своја „средишта“ у појединим крајевима Црне Горе, опет није нека новост због које би ДПС алармирао јавност. Те етничке посебности мањина чак су и законски загарантоване, и сви ми знамо да се оне тичу одређених општина у ЦГ. Без страха од комадања и цијепања јединствене државне територије.
Па откуд онда ДПС-у уопште пада на памет тај „етнофедерализам“? Чини ми се баш да те и такве етно-федерализације уствари и нема изван глава ДПС-оваца. Зашто то кажем?
Сјећате ли се позива ДПС-а и Мила Ђукановића лично, да устоличење митрополита СПЦ може да се обави у Подгорици, а никако не може и не смије на Цетињу? Можете ли се сјетити и једног јединог разлога да се Црна Гора заигра на ивицу грађанског рата, само да би се спријечило поменуто устоличење, а да то није управо етнофедералистичка свијест? Може у Подгорици, може било гдје у Црној Гори, али никако не може на Цетињу! Ова екс-територијализација Цетиња у ДПС наративу, ово изузимање Цетиња од „остатка ЦГ“, тиче се појачаног вокабулара да се „на Цетињу брани ЦГ“, да су тамо „прави Црногорци“ и сл…. На такав рјечник се надовезује и визура „Камо сјутра“ (иза које чврсто стоји ДПС) која за злочине на Цетињу тражи одговорне свуда по Црној Гори, осим на самом Цетињу. Иако Цетиње има и градоначелника и градски јавни сервис (у смислу општинских служби).
Ову екстремизацију Цетиња ондашњи протагонисти барикада на Крушевом ждријелу маскирали су причом о „нашим и њиховим“ храмовима (о оним, сјећате се, саграђеним прије и послије 1918), па би неко могао да помисли да је диференцијација била између подгоричког Храма и Цетињског манастира, а не између Подгорице и Цетиња.
Али, ево, да вас питам: мислите ли да би неко блокирао Подгорицу да је устоличење митрополита СПЦ најављено у рецимо цркви Св Ђорђа под Горицом (10.вијек) или у Манастиру Морача (13.вијек)? Наравно да не би. Значи, поента је у екс-територијализацији, односно националној екстремизацији Цетиња у односу на остатак државе.
Дакле, ова осуда грађана Цетиња да буду стражари „на бранику домовине“, и то не у односу на агресора изван граница Црне Горе, него у односу на „непријатеље државе“ унутар ЦГ а изван Цетиња, управо представља кројење државе по мјери националистичких аршина. И то је производ ДПС политичке памети, њихов оригинални идеолошки изум, у коме им нема равна.
