Пише: Милија Тодоровић
Коме смета идентитетско груписање по Црној Гори, и ограђивање у етничке и језичке таборе, од општине до општине, од села до села, нека прву притужбу пише на рачун оних који су, мимо сваког договора (да не кажем консензуса или референдумског тражења легитимне већине) а по нахођењу свога ћефа, уклонили деценијске (ма шта деценијске, вјековне) државне симболе, и инсталирали неке нове:
- Заставу у три боје, која је била у складу не само са законским/уставним одредбама Краљевине Црне Горе, и свим политичким облицима од 1910 до 2006, него и са поретком боја у црногорској народној ношњи.
- Српски језик који је био име за матерњи језик људи на просторима данашње Црне Горе, како у држави ЦГ током 19 и 20 вијека, тако и у крајевима који су били под аустријском и турском управом, а био је и назив школског предмета у црногорским школама, прије и послије појаве тзв. српско-хрватског језика.
- Покушали да наруше секуларни и грађански карактер државе, најприје тако што су фамозним Законом о слободи вјероисповјести настојали да СПЦ отму имовину, а потом да директно утичу на њену организацију, име и идентитет. А када им то није успјело, попут какве фекалије расули по јавном простору псовање и понижавање свега што има везе са СПЦ, називајући је окупаторском и „црквом Србије“
- У складу са три претходне тачке, ти исти политички фактори су маркирали град Цетиње као екс-територију, у којој су најприје уличари и криминалци правили уличне блокаде како се улицама Цетиња не би провеле литије (мирни грађански протест који се одржавао у свим црногорским градовима, и за који су интересовање показали и грађани Цетиња којих је било бар у оном броју у ком су Цетињани „шетали за Украјину“ ако не и више), а потом су ти исти уличари и криминалци, сада под командом полицајца Вељовића, покушали да забране одржавање вјерског скупа (устоличење митрополита Јоаникија, иначе грађанина Цетиња) под паролом „можете у Пг, у Цт не можете“!
Напусти Крајину, напусти Сарајево, напусти Косово… напусти Владу ЦГ?
Ако је ово посљедње свима јасан уџбенички примјер етно-федерализације ЦГ, претходне три тачке су само темељи такве идеологије: прогласити државне симболе без друштвеног договора, или бар покушаја што ширег консензуса. И то их прогласити тако да су супротни оним симболима које су својима сматрале генерације Црногораца прије нас. Шта је логичан исход тога: ако није било друштвеног договора око симбола на државном нивоу, биће га на нивоу полиса= града= општине.
Па ће тако, убједљиве општинске већине у општинама попут Будве ( стари ДФ имао преко 50% гласова на свим изборима + Демократе+ ПЕС = сви представници оних грађана који држе до старих симбола) Херцег Новог, Берана, Жабљака (са сличним расположењем грађанства као и у Будви) поставити на својим зградама и билбордима оне симболе који су већ били државни симболи, и који су, самим тим заштићени актуелним Законима садашње државе Црне Горе, па могу бити све само не омаловажавање или атак на сувереност Црне Горе.
