Путин је истакао да је та мера реакција на замрзавање руске имовине на Западу. Он је нагласио да ће испорука гаса и даље бити у потпуности загарантована, међутим, каже, плаћање руске робе у страној валути изгубило је смисао.
Русија дозвољава плаћање гаса само у својој валути. Сама најава те мере, учинила је да рубља почне да расте. Немачки министар сматра да је то кршење споразума, а експерти страхују од „ескалације економског рата“. Купци руског гаса у Немачкој и Европској унији убудуће ће своје рачуне морати да плаћају у рубљама. Председник Русије Владимир Путин одлучио је да успостави пакет мера за плаћање у рубљама, рекао је он у среду (23.3.) током седнице Владе коју је преносила ТВ. То значи да Русија више не прихвата плаћања у еврима или доларима. А то такође значи да су мером погођене „непријатељске државе“ које се налазе на црној листи Русије: Немачка и све друге земље ЕУ, али и САД, Канада и Велика Британија. Путин је Централној банци и Влади Русије дао рок од недељу дана да уведу одговарајући систем плаћања.
Хабек оптужује Путина за кршење уговора
Путин је истакао да је та мера реакција на замрзавање руске имовине на Западу. Он је нагласио да ће испорука гаса и даље бити у потпуности загарантована, међутим, каже, плаћање руске робе у страној валути изгубило је смисао. Сам Запад је девалвирао своје валуте замрзавањем руских средстава у иностранству. Немачки министар привреде Роберт Хабек описао је руску најаву као „кршење споразума“. Немачка ће сада са својим европским партнерима разговарати о томе „како ћемо одговорити“. То још једном показује да Русија није стабилан партнер, оценио је политичар Зелених.
„Ескалација економског рата“
„За снабдевање гасом постоје дугорочни уговори – у доларима“, каже економиста Јенс Зидекум са Универзитета Хајнрих Хајне из Диселдорфа. Према томе, захтев за плаћање у рубљама је јасно кршење уговора – и ескалација економског сукоба између Русије и Запада. „Ово је ескалација економског рата“, оценио је за агенцију Ројтерс Зидекум, иначе члан научног саветодавног одбора немачког Министарства привреде. И додао: „Мало ко је очекивао овај ударац са стране.“ Запад ће сада морати да реагује на неки начин. „Ембарго на увоз енергената из Русије сада је постао вероватнији. Ако би Запад послушао руски захтев, морао би да прекрши сопствене санкције, зато што би наведене земље, купци гаса и нафте из Русије, морале да траже рубљу од руске централне банке. Али, то је заправо санкционисано. Зато то заправо не можете да урадите“, објаснио је Зидекум.
Рубља расте
„Путин пре свега шаље политички сигнал“, указује је Ралф Умлауф, аналитичар „Ландесбанке Хесен-Тиринген“. „На крају крајева, то је вероватно одговор на санкције које је увео Запад.“ Руска влада је већ почетком месеца одлучила да сопствене финансијске обавезе према „непријатељским државама“ измирују само у рубљама – то укључује и Украјину, Швајцарску и Јапан.“ „Путинова мера подржава националну валуту, рубљу“, рекао је Умлауф. „Ако се убудуће гас више не плаћа у америчким доларима или еврима, то ће наравно подржати рубљу, јер ће бити тражена.“ То би такође могло да користи уздрманој руској економији. У којој мери је ликвидност на тржишту рубље тренутно довољна за плаћање свих рачуна за гас у руској валути, тешко је рећи, додао је експерт. „Тржиште не би требало да буде посебно дубоко, јер су га напустиле практично све западне земље.“
Међутим, руска централна банка би теоретски могла неограничено да штампа рубље и да их продаје земљама купцима гаса у замену за девизе, иако је курс под знаком питања. „Руска централна банка ће пронаћи начин да то покрене“, сматра Умлауф. Иначе, сама Путинова најава одмах је ојачала руску валуту, која је од почетка рата у Украјини била под огромним притиском и пала је на историјски минимум. У поподневним сатима 23. марта рубља је привремено порасла за 5,5 одсто у односу на амерички долар. Вредност валуте се повећава на начин сличан оном као када би централна банка интервенисала на девизном тржишту – што тренутно није у могућности да уради због западних санкција. Када централна банка купује сопствену валуту, она повећава потражњу и смањује понуду на тржишту, а тиме се повећава курс.
Русија упозорава на енергетски ембарго
Истовремено, Русија је у среду упозорила Запад и на бојкот нафте и гаса. Глобална тржишта нафте и гаса би колабирала ако би се Русији увеле опсежне санкције у енергетском сектору, рекао је потпредседник руске Владе Александар Новак. „Русија је највећи извозник нафте на тржишту. У сектору нафте на глобалним тржиштима тренутно постоји несташица од око милион барела дневно.“ Европи прети несташица дизела, где су залихе на најнижем нивоу од 2008. Европска унија разматра даље санкције Русији због Путиновог агресорског рата против Украјине. Међутим, министри спољних послова ЕУ нису постигли консензус о томе, а шефови држава и влада 27 држава чланица састаће се у четвртак и петак (24. и 25. март). САД и Велика Британија, које су мање зависне од снабдевања из Русије, већ су најавиле мере у нафтном бизнису.
Извор: РТС
