Филмски и фудбалски спектакл „Бег у победу“ ће остати упамћен по многим стварима, али свакако и као јединствен случај где је једну од многих улога у којима су се истицали професионални фудалери, одиграо и Пеле.
„Escape to Victory“ у режији Џона Хјустона је савршен филм за гледање ако сте љубитељ фудбала. У историјској драми из 1981. глуме Силвестер Сталоне, Макс вон Сидов, Мајкл Кејн али и Пеле, Бобу Мур, Освалдо Ардиљес и многи други великани фудбалске игре. Прича прати групу савезничких ратних заробљеника током Другог светског рата који треба да одиграју егзибициону, али и пропагандну фудбалску утакмицу против тима немачких играча, чији резултат ће на крају заувек променити им животе. То је један од мање хваљених филмова Џона Хјустона, али је и онај који је био добро прихвац́ен касније и који многи још увек сматрају најбољим фудбалским филмом икада снимљеним.
Прављење „забавне“ ратне драме уопште није лак задатак, али Бекство у победу некако успева да прође између мучног и веселог и испоручи управо то. Забаву уз доста пркоса који носи са собом сваки антифаштистички филм.
Ипак, прича која је инспирасла филм није нимало забавна. Засновано је на мађарској филмској драми „Два полувремена у паклу“ из 1962. године, која је пак инспирисана истинтом причом , у којој је Динамо из Кијева победио немачке војнике док су Украјину окупирале фашистичке трупе у Другом светском рату. Према миту, као резултат њихове победе, Украјинци су сви стрељани. Права прича је знатно сложенија, пошто је тим одиграо серију мечева против немачких тимова, у сваком од њих победивши, пре него што је неког од њих Гестапо послао у логоре.
Наравно, са доласком америчког сценарија, ствар је ипак отишла у правац светлијег и срећнијег краја. Мајкл Кејн игра официра британске војске и бившег професионалног фудбалера ког задужује вођа логора за ратне заробљенике ког је тумачио Макс вон Сидов да изабере тим својих колега затвореника који ће играти против Немаца. Наравно, Немци не би били Немци у ратном филму кад не би одрадили скроз прјав посао од ангажовања најбољих играча у Немачкој, до подмићивања судије и повреде савезничких играча. У целу ситуацију улећи и амерички пилот ког је глумио Сталоне, који постаје голман иако никад пре тога није играо фудбал, да не кажемо ону ружну реч – „soccer“.
Сталоне иначе у овај филм долази као звезда након другог дела Рокија, да не кажемо као Оскаровац јер је пар година пре тога добио награду за сценарио за први део.
Што се тиче реалистичне природе игре, труд да се ангажују стварни фудбалери се у великој мери исплатио у последњој сцени саме утакмице. Играчи светске класе, укључујући Пелеа, Бобија Мура, Џона Ворка, Осија Ардилеса, (и мноштва других) показују како треба да изгледа права фудбалска утакмица. За љубитеље ове прелепе игре, ово је добродошла промена у реално скоро па незаинтересованом третману спорта на платну, и пре и после изласка филма 1981. године.
Друга највећа фудбалска звезда у филму је свакако Боби Мур, који је прихватио позив, а да није ни разумео шта снима. Мислио је да иде да уради документарац, а онда су га убацили у авион за Мађарску у којој се филм снимао. А кад већ имате Пелеа у филму онда је греота не искористи сву његову магију, а то смо и добили у овој сјајној сцени.
Филм је имао лоше критике, на Rotten Tomatoes сајту и данас има 67% рејтинга, али то апсолутно ништа не значи ако волите овакву врсту филмова. Издржао је зуб времена, и велика је препорука да га погледате у овим празничним данима, можда по први пут, а можда и репризирате. Ако ништа друго заслужује барем и као једне РИП. гледање због Пелеа. Поред свакако великог талента и својих светских титула, можда најбоље говори колико је велика звезда био Пеле кад је добацио до Холивуда. Оно што Меси и Роналдо и данашње велике звезде ипак нису успеле.
Извор: Данас
