У оквиру трибине „Свободијада“, коју организује Јавна установа (ЈУ) „Захумље“, представљена је књига „Епски пјевачи Андрије Лубурића“ чији приређивачи су др Љубомир Милутиновић и др Будимир Алексић. Ријеч је о престижном издању Института за српску културу из Никшића, а промоција је организована као сегмент октобарског репертоара Никшићке културне сцене 2024. године.
Респектабилном дјелу „Епски пјевачи Андрије Лубурића“ претходило је, такође, престижно издање Института за српску културу, дјело истих приређивача др Љубомира Милутиновића и др Будимира Алексића, потпредсједника Владе Црне Горе „Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића“, објављено 2023. године, навела је Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“.
„Као рецензенти новог издања епских пјесама које је сакупио Андрија Лубурић на 1136 страна потписују се проф. др Мирослав Додеровић и проф. др Биљана Бабић. Уредник издања је др Никола Маројевић, издавач Будимир Алексић, а књига је објављена у едицији Монографије“, казала је Бакрач.
На дјело Андрије Лубурића, нашег значајног записивача и сакупљача епских народних пјесама, указао је проф. др Мирослав Додеровић, подсјетивши да је рођен крајем 19. вијека у Никшићу, гдје је учитељевао до 1926. године. Свој рад наставио је у Београду. Успио је да се афирмише, објављујући значајне књиге из историје, етнографије, које говоре о нашој националној прошлости: монографија „Дробњаци“, „Поријекло и прошлост династије Петровића“, књиге „Капитулација Црне Горе 1938. године“ и „Капитулација Црне Горе 1940. године“, „Орловићи и њихова улога у црногорској Бадњој вечери на Цетињу“.
„Овако значајно име наше историје и етнографије могли су обраде имена као што су проф. Љубомир Милутиновић и Будимир Алексић. Морам напоменути да је проф. Алексић уважени аутор у теорији књижевности, историји , а у тим савременим подјелама наука можемо га означити као врсног познаваоца нематеријалног културног наслеђа“, сматра Додеровић.
Књижевни критичар мр Александар Ћуковић је оцијенио да ова књига представља немјерљив допринос проучавању генезе епске народне пјесме код нас, омогућавајући читаоцу да на једном мјесту створи цјеловиту слику о манирима самог твораштва ове врсте пјесништва.
„У овом дјелу Милутиновић и Алексић стављају акценат на најпознатије Лубурићеве пјеваче, а један од основних мотива за остварење ове и овакве тематике аутори проналазе у моћном свједочанству о прошлости нашег народа које је до наших дана сачувано од заборава. Када је ријеч о изразима тежњи српског народног духа, аутори увиђају везу са очувањем идентитета у најтежим временима, па стога и не чуди што управо у том и таквом ставу виде више него значајан аргумент и оправдање за појаву овакве књиге у овом тренутку“, мишљења је Ћуковић.
Најпознатији Лубурићеви пјевачи и број пјесама којима су заступљени у овој студији су: Танасије Вучић из Бијеле код Шавника, Шуто Роћеновић из Жупе Никшићке, Мишур Дуловић из Доње Мораче, Павле Косановић из Бањана, Митар Вујачић из Грахова, Крсто Бјелица из Рудина, Никола Лазарев Вујовић са Чева, Видак Никчевић из Пјешиваца, Тривко Бучалина из Голије, Вуле Окиљевић из Гацка, Вуле Рњез из Невесиња, Новица Цвијовић из Пљеваља и Богдан Зоговић из Полимља.
Одломке из пјесама, заступљених у књизи пјевали су чланови Друштва за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из Подгорице, гуслари Рајо Војиновић, Максим Војводић, Витомир Арсенић, Васо Ђондовић, Жељко Вукчевић и Миладин Анђелић.
Проф. др Будимир Алексић је назначио да основни мотив за предузимање овог истраживачког подухвата јесте опредјељење за проучавање, издавање и популаризацију заоставштине великог етнолога, научника, проучаваоца наше народне епике, публицисте и сакупљача нашег епског стваралаштва Андрије Лубурића.
„Ова књига која садржи 129 пјесама од 11 пјевача казивача, на директан начин је наставак наше претходне књиге „Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића“ која садржи 111 пјесама. Овим збиркама, које предајемо суду читалаца и стручне, научне јавности, жељели да смо да дамо скроман допринос нашој фолклористици и да покушамо да попунимо празнину у нашој науци о народној књижевности, посебно науци о новијем епском пјевању. Колико смо у томе успјели рећи ће струка у наука“, казао је Алексић.
Извор: РТНК
