Пише: Редакција
Борба за црногорски језик никада није била само филолошко питање, већ – борба за црногорску еманципацију, тврди Аднан Чиргић у хроничном 21.-мајском интервјуу за један кроато- монтенегрински портал.
Чиргић наравно није рекао ништа ново. Свако иоле разуман од почетка зна да Чиргићева дјелатност нема ама баш никаквих додирних тачака са лингвистиком и филологијом.
Будући припреман за свој „мисионарски“ посао на Свеучилишту Јурај Штросмајер, агент Чиргић је обучаван да као први „др црногорског језика“ дође у Црну Гору и поради на плану њене еманципације.
Ако неког његов оперативни рад неодољиво подсјећа на оперативни рад о ком је говорио Мате Мештровић, син познатог вајара Ивана Мештровића, како је намјера његовог оца била – „да се уздигне свијест црногорског народа и да постану свјесни свог идентитета“ – онда је на правом трагу.
Вук Бачановић: Дукљанско цвијеће из бошњачког сјемена не изниче
Додуше у интенцији Чиргића и Мештровића има нечег крајње потцјењивачког, па ако хоћете и расистичког, да се дрзну да еманципују и утјерују идентитет једном народу који је дао Марка Миљанова, Његоша и Светог Петра Цетињског…
Но сва срећа, са Мештровића се спало на Чиргића. Од јатагана остао само отварач за конзерве.
У доба када се обиљежава 20-та годишњица црногорске независности Чиргићево подсјећање да се он заправо бави агентуром а не филологијом уопште није на одмет. То је адекватна слика тренутка и упозорење са чиме се истински Црна Гора суочава и суочаваће се у наредном периоду.
