Пише: Елис Бекташ
По мотивима поеме Луиса Керола Лов на Снарка
морем плови морем плови
једна мала барка
она иде она иде
да улови снарка
у посади чељад
од разних заната
ал пловидбе сврху
ту нико не схвата
ту је хрват ту је срб
бошњак као трећи
и грађанин и остали
с њима су у врећи
академик и министар
стоје на палуби
крај њих компас запомаже
да се сјевер губи
по пучини ова лађа
сада укруг плови
не знају ни ко је снарк
ни што га се лови
смјењују се капетани
свађају морнари
за олују и за скорбут
нико ту не мари
нико незна у ком правцу
треба да се броди
мјесто сидра и весала
једро је у води
керолови храбри ловци
до снарка су стигли
изгубили једног друга
па су сидро дигли
вратили се без трофеја
у матичну луку
сваки своју храброст носи
скупа тегле муку
мјесто њих су нови ловци
ја их ево гледам
и похвале за њих немам
самилости не дам
већ опсујем са гађењем
ко будале јебе
кренули су ловит снарка
уловили себе