Пише: Елис Бекташ
Један мој добар другар и човјек од којег сам научио много корисних и практичних ствари својевремено је службовао у Вићенци као наредник специјалних снага америчке војске у Европи и ја бих вам сад могао до зоре приповиједати о одређеним тајним операцијама које су припадници 502. падобранског пука изводили у Југославији осамдесетих година али пошто бисте ви из тога групно извлачили погрешне закључке то наставно питање ћемо прескочити док не пређете у више разреде животне школе. Но тај мој другар који је иначе Талијан поријеклом био је и тренер екипе америчког фудбала у бази у Вићенци, која је учествовала на првенству организованом између америчких војних база. Једне вечери локална карабињерска станица позвала је базу и дежурни карабињер је тражио овог мог другара јер су њега сви знали и јер је Талијанима по правилу потупим за учење страних језика најлакше било комуницирати с неким ко знаде њихов симпатични језик а кад се овај мој другар јавио на телефон дежурни карабињерске станице му је казао
– Можеш ли доћи до нас јер у притвору држимо двојицу твојих хрсуза и хаирлија који су правили неке белаје по чаршији?
Мој другар се одмах спремио и отишао у карабињерску станицу гдје су му објаснили шта се збило и што су двојица кршних америчких специјалаца и играча америчког фудбала завршили у ћелији карабињерске станице у Вићенци. Та су двојица хрсуза и хаирлија те вечери изашли у чаршију с намјером да се мало проведу што ће рећи да штагод попију и појебу јер за разлику од ЈНА голобрадих регрута амерички војници изласке у чаршију нису користили да оду погледати Брус Лија или Хопа цупа у кревету у кину нити да назову маму и изјадају јој се што их је цура оставила и нашла неког хипика и хашишара док они одужују дуг домовини.
Елис Бекташ: Трактат о пружању прилике и о улози водокотлића у том поступку
У бару који су одабрали за провод пришле су им двије појебљиве и слободоумне дјевојке с којима њих двојица попише по пар пића а потом одоше на спрат гдје су биле собе за госте и дјевојке те сваки пар оде у своју собу и приону на посао. Онда се из једне собе зачула дрека и скика и вика па хрсуз и хаирлија из друге собе прекиде посао и скочи те навуче чакшире а онда отрча у собу из које су допирали чудни звуци да види шта се то дешава и какве је невоље и недаће допао његов камарад из трупе.
Тамо је затекао свог камарада како шакама млати несрећну дјевојку којој је крв из носа и са усне облијевала више изазовно и јебизовно него лијепо лице и како нешто махнито и неразумљиво мрмља а кад је некако и на једвите јаде успио објаснити свом камараду шта је разлог тог његовог насиља и махнитања обојица сиђоше у бифе и тамо стадоше млатити све редом од гостију па до бармена а кад се појавила патрола полиције и њих су измлатили као и патролу карабињера што су испретуцали и савладани су тек кад је стигао читав комби карабињера са исуканим оружјем и оним метарским електричним пендрецима.
Кад су доведени у карабињерску станицу са лисицама на рукама мало су се смирили и дежурном смјене објаснили да је разлог њихового дивљачког понашања био то што дјевојка која је фасовала по лабрњи није била дјевојка веч момак са свим припадајућим дијеловима што ће рећи са ћуном умјесто хајкавице међу ногама. Пошто су у тавким случајевима за изгреде америчких војника талијански органи реда били надлежни само привремено што ће рећи да су могли само привести изгреднике а потом су их морали предати најближим америчким војним снагама дежурни карабињер је позвао оног мог другара споменутог на почетку и казао му да дође преузети те своје дивљаке и насилнике и да их води у базу или у пичку материну ако хоће, само да их макне што даље од мирољубивог и радишног талијанског народа града Вићенце.
Елис Бекташ: Трактат о јамарима или дупљарима и о резолуцијама
Мој другар је ушао у ћелију и казао им
– Момци, идемо одавде и водим вас у базу па ћемо тамо видјети шта је било и шта ћемо с вама.
А онда је схватио да у полумраку притворске ћелие онај хрмпалија и двометраш који је шакама претуцао дјевојку за коју се испоставило да је момак држи главу зароњену у шаке и горко и неутјешно плаче и јеца док су му се рамена тресла у грчевима. Мој другар који му није био само претпостављени већ и тренер у екипи америчког фудбала потапша га по рамену и каза му
– Не плачи сад ту ко нека цурица. Направили сте пиздарију али ето бар није мртва глава пала па ћемо сутра сагледати све околности и нећете бити кажњени строжије него што сте заслужили.
I don’t care what will be tomorrow, sarge, каза грмаљ једнако цмиздрећи и јецајући. It was the best blowjob I’ve ever had in my life.
