Пише: Eлис Бекташ
Након три дана и три ноћи чекања у муклој напетости, из Епејевог коња непримјетно склизну тридесет сјенки предвођених Одисејом. Диверзански вод, који је небројено пута до у најситније танчине прошао кроз план ове акције, нечујно се раздијели у ударне групе и групе за подршку, које се онда запутише ка објектима унутар тројанских зидина што су им били одређени као почетни циљеви.
Изненађење је било тако потпуно да се ниоткуд није чуо звекет мачева. Умјесто тога, чули су се само звуци цијепања људске коже под сјечивима и буновни полукрици умирућих Тројанаца. Кад су први пламенови из запаљених кућа сукнули у небо, Агамемнон стаде испред батаљона првог ешалона који су се под окриљем ноћи непримјетно искрцали на жало, подиже руку и повика
– Напријед, јунаци! У вјечност! У славу!
Док су нападачи немилосрдно савлађивали млитав отпор још увијек сањивих и ужаснутих бранилаца на зидинама и док је зора размотавала своје латице, један курир притрча Агамемнону, салутира и поднесе рапорт.
– ТРОФОР са троја борна кола хоће да прође кроз распоред између другог и трећег батаљона.
Антоније Ковачевић: Није реч о пропагандном трику, ово се заиста десило.
Агамемнон се као муња стушти према конвоју међународних мировних снага за Троју. Стаде пред прва борна кола и завика:
– Ко овдје командује?
Из борних кола помоли се обријано и блиједо лице младог потпоручника.
– Ја, госн краљу.
– Па ђе сад гоните, јебо вас ћаћа ћаћин? упита љутити Агамемнон.
– Вршимо смјену на нашој осматрачници на Хисарлику, рече млади и блиједи потпоручник.
– Ама не море, дијете драго, каза му Агамемнон. Битка је у току и ми смо у процесу добијања исте.
– Али ја имам наређење… неувјерљиво је протестовао млади и блиједи потпоручник.
– У реду, прођи онда, рече Агамемнон, којем је већ било доста натезања са неискусним официром. Али не заборави да одавде до Хисарлика само ја говорим енглески.
Након краћег премишљања и консултације са својим наредником, млади и блиједи потпоручник нареди командирима борних кола да окрену возила и врате их у базу.
Антоније Ковачевић: Није реч о пропагандном трику, ово се заиста десило.
– Јебо ти то, рече потпоручник нареднику. Свакако немамо мандат да се мијешамо изравно у сукоб, а ни Троја није добила статус заштићене зоне.
– Можда ће бити одобрени ваздушни удари из базе на Криту, каза искусни наредник, ветеран многих мировних мисија.
– Хоће курац, наредниче, одврати млади и не више тако блиједи потпоручник. Дедал и Икар су утекли из базе и више немамо авијацију на располагању.
– Ипак је тешко гледати овај покољ, више за себе рече искусни наредник. Жао ми оволике чељади. И жао ми коза.
– А ви затворите очи, наредниче, посавјетова га потпоручник. Тако ћете умјесто покоља видјети поезију, као и Хомер.
