Пише: Елис Бекташ
Веле да је популарно имат какав философски систем за особну употребу па тако и ја рекох себи
– Не мораш вала вазда бит мимо свијет, могао би и ти себи набавит један.
– Добро, одговорих себи, ал не морам вала бит ни у тикву пушећи са свијетом па ћу смислит некакав систем да ми послужи ту и тамо и да се могу њиме окитит кад идем на светковине.
Е ту ја задивим самога себе показујући зрнце прагматизма које ми у животу почесто недостаје те одлучим створит сасвим мален систем, управо системчић. Досадашња пракса показује да се сви философски системи прије или касније покажу као недостојне и млитаве софијине ашиклије па је онда разборито направит мањи систем јер га је послије лакше и безболније одбацити кад се потврди као неподесан. Ако не разумијете о чему говорим погледајте мало око себе данашње хегелијанце, марксисте, хајдегеријанце, жижековце, лакановце, па и ове бусулаџићевце, калиновце, дугиновце и сличну братију и све ће вам се само казат.
Пошто сам у животу више научио од мачака него од философа, одлучих им одати почаст тако шту ћу тај свој систем назват мачјим скептицизмом. А његова је срж сасвим проста и једноставна. Кад год се сусретнем са каквим питањем које изгледа као да би могло бит философско ја своју мачку упитам шта мисли о њему. Ако мачка ништа не каже, онда непорециво знадем да је ријеч о мисаоном егзибиционизму или о подметању емоције и мнијења под мисао, односно вулгарног асоцирања под мишљење. И да ће то питање прије или касније укиснут као што укисне млијеко на собној температури.
Битно је казати да ниједна мачка којој сам досад постављао питања никад није ништа казала.
Антоније Ковачевић: Није реч о пропагандном трику, ово се заиста десило.
Мачји скептицизам почива на неколико постулата. Први од њих вели да су чињенице и ставови само хитинска љуштура за емоције. Хоћу рећи сљедеће, инсанове ставове одређују његова осјећања а знање је ту само да дадне привид логичности у одговору на питање зашто смо се опредијелили баш за ово а не за оно и обратно. Чак и кад инсан промијени став што га је до јучер чврсто заступао, то никакве везе са чињеницама и на њима утемељеном мишљењу нема већ то значи да је инсану омилио неко са другачијим ставовима па настоји да та омиљелост буде обострана. Дакле, емоције. Или то пак може значит да је плаћен за промјену става а новцем се, знано је, купује угода. Дакле, опет емоције.
Други постулат, уједно и аксиом мачјег скептицизма, вели да је рацио прецијењен и да је инсанова темељна атрибуција ахмаклук односно билмезлук. То само по себи не би било толико лоше да и ахмаклук и блимезлук немају своје темељне атрибуције и да оне нису упорност и истрајност. Ово се не може до краја објаснити, ово треба приљежно промишљати.
Трећи постулат мачјег скептицизма тврди да големи заноси и убјеђења а поглавито големе, висинскопресретачке мисли, увијек имају некакав лични узрок, почесто баналан и скоро нужно аналан у смислу бриге за властиту гузицу. Ово се може до краја објаснити али само путем навођења примјера, но то би потрајало а таквих примјера и сами имате уза се па овдје нећемо ништа набрајат.
Ето, то је тај философски систем за личну употребу што сам га осмислио, довољно сићушан да се може смјестит у џеп кошуље или у духанску табакеру, па га не морате носит на лицу и на грбачи да вам се читав свијет смије као што је случај кад носите големе философске системе.
