Пише: Елис Бекташ
Има томе добрих година кад сам ја једног лијепог мајског дана кафенисао са неким ахбабима у Кнез Михаиловој па један од њих рече ево имам доброг кокса, таман стигао из Боливије, могли смо се почастит уз кафу, али по белају нико уза се имао одговарајућу картицу за развући лајне јер су они имали оне србијанске личне карте налик на чланске књижице Савеза социјалистичке омладине Југославије а мени је у џепу стајао пасош који баш и није подесан за ту намјену, па се ови моји ахбаби сневеселише што им је ужитак тако близу а опет тако далеко.
Ја устадох, остављајући их у власти туге и рекавши им – причекајте ту, сад ћу ја доћи, па уђох у оближњи улаз и након десетак минута се вратих носећи чврсту и пластифицирану картицу оштрих рубова која је била управо савршена за извлачење лајни кокса и синтетичких стимуланаса што моје ахбабе обвесели али их и изненади јер никако нису могли разумјети како сам се ја успио тако вјешто снаћи на шта им ја казах – ви сте одгојени на синтетичким митовима о ратништву, а ја сам своје ратне вјештине, међу којима високо котирају импровизација и адаптација на ситуацију, развијао под најтежим искушењима а и ви да сте прошли таква искушења не бисте само зрикали очима у ове слатке гузичице и сисице што крај нас дефилују већ бисте видјели да изнад оног улаза стоји табла са именом политичке странке а овдје су странке исте као и у мојој отаџбини што ће рећи да ће се обрадовати прилици да у своје чланство приме чак и сумњиве субјекте који шмрчу боливијски кокс и који никакве везе немају с овдашњим политичким оквиром не рачунајући становите неспоразуме са дијеловима тог политичког оквира који су се прелили у комшилук.
Кад сам им то казао, моји ахбаби покуњено оборише главице и кренуше један по један ићи у тоалет кафића да тамо шмркну мало боливијског кокса, носећи са собом ону моју картицу коју сам поклонио једном од ахбаба а он ми недавно посвједочио да она већ годинама чврсто и поуздано служи својој сврси, уједно служећи као доказ да чланске картице ипак имају неку вриједност и за људска бића, а не само за оне гурбете који би за чејрек буџета и матер рођену на сношај принудили.
