Пише: Елис Бекташ
Кад одређени процедурални модел на основу унесених улазних података упорно избацује накарадне резултате, не треба упорно мијењати улазне податке, већ треба мијењати – процедурални модел. А сад кад сте ово разумјели, разумјећете и да је амерички модел демократије самоме себи стао ногом за врат а стао је и за врат свим другим демократским моделима који су у њему видјели макар и само дјеломични узор, јер тај модел већ неколико деценија у континуитету упорно доводи спадала и карикатуре на чело нуклеарне суперсиле, при чему су посљедња двојица у низу не само спадала и карикатуре већ и рудиментарни идиоти у погледу хуманитета и отпадници од њега.
Зато Сједињене Државе улазе у најмрачније раздобље своје повијести у ком ће друштвеновриједносна мјерила одређивати шачица мултимилијардерских хохштаплера обиљежених психичким девијацијама и неумјереним амбицијама и без икакве политичке одговорности јер су до политичке моћи дошли мимо гласачког процеса, те са само једном визијом, да богати буду још богатији а фукара да има неприкосновено право да глаба млохави уд патриотизма вјерујући да глаба нешто набрекло и потентно и да некажњено млати своје укућанке као и гејеве из комшилука а по потреби и оне са непожељном бојом коже.
Сво то убрзано надолазеће лудило проистекло је из мрачне лажи и елементарног кретенлука Милтона Фридмана који је фукаре убиједио да је нужни предуслов постојања демократије постојање слободног тржишта, премда се идеја те несрећне демократије развила у часу у ком идеју слободног тржишта није било могуће ни мислити а камоли је покушати у пракси остварити. Слободно тржиште захтијева прагматизам који временом нужно прераста у саможивост и себичност, док демократија почива на потреби очувања идеје јавног добра, а та идеја, опет, зависи од критичке свијести и друштвене несебичности. Захваљујући Фридману, грабежљиви прагматизам потиснуо је критичку свијест и несебичност и зато се Америка данас налази на путу да постане оно што је била на почетку – насеобина ксенофобних пуританаца и примитивних религиозних фанатика спремних да и не трепнувши истријебе сваку себи несличну заједницу која јој се нађе на путу.
А то што ви, дјецо, вјерујете да ће се Америка извући из гована у која се сама увалила до за врат, мени то само говори да бисте ви тридесетшесте осјећали сладострасну фасцинацију Хитлером и Шпером као што данас сладострасно треперите пред Трампом и Маском, не схватајући да овај пут није Маск Трампова кучкица већ је ствар посве обратна, а треперите јер сте неспособни видјети даље од првог пропалог тикета у кладионици и даље од своје сладуњаве прошлости коју свакако никад нисте видјели већ сте о њој учили кроз горчину кућног наратива и кроз опскурне медијске и културне интерпретације прошлости.
Ипак, има у свему томе и једна добра вијест, а та вијест гласи – ја сам злурадо ђубре које ће се од срца смијати и наслађивати вашим скорим разочарењима и вашом кукњавом, премда вас нећу подсјећати да сам вам све то у вакат наговијестио, али вас хоћу гледати као билмезе, дакле са глумљеним сажаљењем.
