Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 4СТАВ

Елис Бекташ: Трактат о лудилу као антрополошком достојанству

Журнал
Published: 28. март, 2024.
Share
Врисак, Едвард Мунк, (Фото: Википедија)
SHARE
Врисак, Едвард Мунк, (Фото: Википедија)

Злодух вулгарноматеријалистичког корпоративизма, поучен горким искуством својих фашистичких, нацистичких, комунистичких и иних претходника, који су, тежећи ка непрекидном укрупњавању услијед потребе за тоталитетом властитог субјективитета, постигли само то да постану троми, лако уочљиви, високоисплативи, а коначно и веома рањиви циљеви на повијесном војишту, лукаво је и прагматично прибјегао маскирајућој и обмањујућој операцији у склопу које се формално и номинално фрагментира, хинећи тако властиту рањивост и безначајност као опојединачени феномен у односу на друге, само привидно различите, опојединачене феномене, односно фрагменте, уједно настојећи да борбу против себе, тако слабог и угроженог, прикаже као несврховиту, па чак и нечасну.

Та му превара успијева, јер је вулгарноматеријалистички корпоративизам успио прво загосподарити простором језика као идеолошке алатке и тако уједно редуцирати простор сумње и мишљења, па чак и најповршнијег мнијења, што је за изравну посљедицу имало неспособност јавности да увиди како су демократски узурпатори власти у већини европских земаља тек естрадни демагози у служби корпоративизма и да међу њима не постоје ни супстанцијалне ни квинтесенцијалне разлике, чак ни када формално потичу из различитих повијесних, културолошких, религијских и иних регистара, а та неспособност, или је можда боље рећи неспремност, јавности да сагледа и разумије онтолошку уједињеност и монолитност те феноменолошке фрагментације додатно олакшава посао вулгарноматеријалистичком корпоративизму, јер због ње јавност константно тавори у биполарном, односно конфликтном стању, што олакшава владавину без обавеза и одговорности у погледу етоса а нарочито у погледу категорија јавног и општег добра, стога што индуцирани идеолошки конструкт страха устоличује пуко преживљавање као једино надпојединачно добро вриједно пажње, а не треба сметнути с ума ни то да та привидна фрагментација вулгарноматеријалистичког корпоративизма није потичућа нити изазовна за стваралачки и дјелатни дух у пољу мишљења, јер такав дух по својој природи тежи да се ухвати укоштац и самјери са ентитетима и појавама које теже ка општости и тоталитету, а чак и кад непорециво разумијева да пред собом има само привидно фрагментиран феномен, који је у овом случају флуидни друштвеноповијесни злодух, дакле једно биће са безброј украса на себи, за које ће хохштаплерски устврдитити да су манифестације суштински различитих бића, мислећи ће, стваралачки и дјелатни дух одабрати да шути, онеспокојен немогућношћу да јавност увјери прије свега у идентичност оног што се представља као скоро хаотични диверзитет, а потом и у сврховитост промишљања и освјетљавања тог питања.

Јавност не жели мишљење, јавност жели само представу, јер мишљење узнемирава, а представа може и да утјеши. Зато јавност никада ништа не разумијева, ма колико post festum разумијевањем проглашавала свој увид у дјелић стварности који јој је пред очима. Као што су на позорници повијесне трагедије морале потећи ријеке, па и мора крви да би дио, и то прилично безначајан, човјечанства на једвите јаде схватио како не постоји суштинска разлика између Хитлера и Стаљина, па, ако смо спремни одбацити канонске компромисе и климаве консензусе, ни између Черчила и Тођоа, тако ће и на позорници повијесне фарсе, а можда чак и обичног карикатуралног водвиља, морати потећи потоци и ријеке крви док од себе одустајуће човјечанство не схвати да никаква разлика не постоји између естрадних демагога који фрагменте човјечанства држе у заблуди да су управо они гаранти опстанка и преживљавања тих фрагмената.

Јавност, као публика у тој представи, не плаћа карту на улазу, али зато у гледалиште не смије унијети ништа своје. Емоције, одбљесци мисли, вјеровања, заноси… све ће то добити на улазу и све ће то бити туђе. Само ће крв у представи бити њена. А када се завјеса спусти, они који и даље буду могли ходати и који имају мјесто што га називају кућом, полако ће се запутити ка њему, погурени под ужасним теретом свијести да разлике одиста нема. И да онај ко жели одбацити заблуду и пронаћи истинску разлику мора поћи путем гађења, охолости и самоће и мора бити снажан да прихвати жиг лудила ког ће му јавност утиснути. Јер у свијету без сумње и у свијету априорног сагласја бити различит и бити свој значи бити – луд.

Елис Бекташ

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Немачки аплауз
Next Article Пековић: Србију чека „руски рулет“ на Еуру

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Срицање са фреске

На првом међународном скупу „Анђели у књижевности” више од половине учесника чинили су млади истраживачи…

By Журнал

Милатовићева предност: Гласаћу те кад будеш на власти!

Исфрустрирани политички менталитет нашег народа је исковао анегдоту у којој се грађанин обраћа кандидату: „Гласаћу…

By Журнал

Tри гeнoцидa у НДХ

Пише: Архив Срба у Хрватској Нeзaвиснa Држaвa Хрвaтскa je спрoвeлa три гeнoцидa: гeнoцид нaд Србимa,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 2ПолитикаСТАВ

Цвркутања из долине зомбија

By Журнал
Насловна 1СТАВ

Анализа актуелне политичке кризе у Црној Гори

By Журнал
МозаикНасловна 4Политика

Не смејмо се што Бајден пада – око њега су две хиљаде експерата који „знају знање“

By Журнал
МозаикНасловна 6СТАВ

Грубач: Српске партије у Црној Гори – шампиони ћутања

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?