Пише: Елис Бекташ
Кенедијев центар или, пуним називом Центар за сценске умјетности Џон Ф. Кенеди више од пола вијека служио је као динамична и версатилна позорница за позоришне и балетске представе и за концерте класичне, модерне али и фолк музике а уједно је био и дом Националног симфонијског оркестра у Вашингтону.
Да ли је посљедња деценија са својим политичким турбуленцијама које су помјеране ка граничним вриједностима, односно које су укључивале и насиље, довела до драматичног пада посјећености те културне институције, незахвално је тврдити. У сваком случају, Кенедијев центар је привремено затворен једном од првих одлука Доналда Трампа у његовом другом мандату у Бијелој кући.
Након што је поставио нови управни одбор, то тијело изабрало је Трампа за предсједавајућег, а потом је он обзнанио да ће од јула центар бити затворен у наредне двије године због реновирања. Но Трамп је донио још једну одлуку, можда и најважнију за разумијевање његове политике, а она се тиче преименовања те институције која се сада зове Трампов и Кенедијев центар, односно Центар за сценске умјетности Доналд Трамп и Џон Ф. Кенеди.
Таква интервенција на имену институције не одражава само естрадну грандоманију првог човјека Сједињених Држава, већ је и доказ да трампизам настоји да политички и друштвени простор потчини псеудорелигијском култу са Трампом као божанством, по узору на римске императоре. Да би читалац схватио лудило америчког предсједника, потребно је само да замисли да на Балкану имамо, рецимо, Изетбеговићеву и Гази Хусрев-бегову медресу, Вучићев и Милошев конак, Ђукановићев и Његошев маузолеј, Пленковићев и Хекторовићев тврдаљ…
Елис Бекташ: Инфантилно премјеравање курчи… пардон, пребројавање ракетица
Доналд Трамп, та нада конзервативаца и реакционара не само у Сједињеним Државама већ и много шире, од тренутка уласка у Бијелу кућу у другом мандату постаје демон који, свјестан да је ревидирање прошлости посао са неизвјесним исходом, одлучује да прошлост поништи, али и да се, крволочним заносом вођен, обруши на семантику и на логику, дакле на једина два ослонца људског ума. На тај начин овај окултни луђак са адресом пребивалишта у Пенсилванија авенији 1699 СЗ деконструише и обесмишљава стварност како би на њеним руинама могао успоставити поредак у ком је истина искључиво оно што он за истину прогласи.
Чак и за једног луђака, скоро је немогуће да му буквално свака реченица буде несувисло блебетање или лаж или логичка накарадност, а Трамп то ипак некако постиже. Та чињеница оставља двије могућности: или је на челу САД луђак окружен луђацима или је ту ријеч о пројекту освете реакционарних расиста и фундаменталиста самој идеји цивилизације. Шта год да је у питању, ситуација није нимало безазлена. Не оставља пуно простора за надање када о употреби оружја, укључујући ту и оно најразорније, одлучују било луђаци било фанатични и реакционарни расисти и фундаменталисти надахнути идејама нацизма.
Тренутно нада свијета лежи у рукама иранског руководства и демократске Америке која покушава да се консолидује и организује. Да ли ће остатак свијета одлучити да на себе преузме дио одговорности за очување те наде или ће чекати да демони из Вашингтона закуцају и на његова врата, остаје најскоријој будућности да покаже. Уколико Иран, демократска Америка и свијет не успију зауставити Трампа, човјечанству остаје још само инфантилна нада да ће се однекуд појавити симпатична Бафи и ослободити га недаће, онако како она то чини.
