Пише: Елис Бекташ
Жестоки историјски и друштвени потреси који су, барем за наивног посматрача, у протеклих четврт вијека довели до шокантне метаморфозе јужнословенског језичког простора, оставили су свој траг и на овдашњој умјетности, понајвише на литератури. Та је књижевност немодерна, предиктивна, доцирајућа. Њени су творци загледани у прошлост и у себе саме, но не с циљем разумијевања свијета кроз себе као његову партикулу и разумијевања времена кроз прошлост као његову архиву и археолошко налазиште, већ с циљем проналажења оправдања за властите, било индивидуалне било колективне поразе, страхове и онтичке несигурности. Чак и кад је наизглед отворена ка другоме и другачијем, та је књижевност најчешће пуко епигонство ком се прибјегава опет са једним баналним циљем – покушајем да се пронађе доказ за властиту доброту у окружењу препуном туђег зла.
У таквом, поприлично суморном и онеспокојавајућем окружењу, истинско је освјежење појава дјела какво је Бантустан, чудесан путопис из пера тројице аутора, Лазара Пашћановића, Уроша Крчадинца и Марка Ђедовића. Овај вербални и визуалијама обогаћени, како га његови творци називају, атлас једног путовања, нипошто није обичан путопис. То је врхунска књижевност, истинска литерарна делиција какве овдје ријетко имамо прилику кушати. Премда први пут објављен прије више од једне деценије, Бантустан и данас плијени и заводи својом свјежином, духовитошћу и минуциозношћу опсервација.
Писан модерним, живим и полифоним језиком, Бантустан надраста пуко свједочанство о једном путовању. Ова је књига и приповијест о сразу човјека са другим и другачијим, о његовој жељи за откривањем и разумијевањем свијета у себи и себе у свијету. Пашћановић, Крчадинац и Ђедовић ту приповијест граде и исписују непретенциозно, без унапријед задатог закључка ком ваља по сваку цијену пронаћи аргументацију, показујући тако да савршено разумијевају шта је задаћа истинске књижевности.
Елис Бекташ: Или-или Босне и Херцеговине или чекајући Денија де Ружмона
Писан фрагментарно, а да та фрагментарност при томе ни најмање не оштећује унутрашњу кохерентност дјела, чак напротив, Бантустан ће читаоцу бити попут каквог чаробног шпила карата, а читање ће бити попут слагања каквог заумног пасијанса. Јер ова се књига може читати на безброј начина и сваки пут ће се сложити баш на онај прави, а сваки пут посве различит начин. Читалац ће за свој труд сваки пут бити награђен посве новом књигом и сасвим свјежом радошћу читања.
Охрабрен рушењем окова што их је конвенционалност претходних времена наметала литератури, усудићу се устврдити да је Бантустан не само путопис, већ и један нови облик романа, или да барем указује на пут којим будући романи могу ићи. У сваком случају, аутентичнији је и пунокрвнији од многих дјела која се на овим просторима издају за романе, а нису друго до ли испразне хиљадустраничне колумне, лоше прикривени идеолошки памфлети, кафанске мудролије и личне, остатку свијета незанимљиве исповијести.
Бантустан има и једну димензију којој све рјеђе свједочимо у књижевности – ова књига подучава читатеља, буди у њему страст за новим знањима и новим открићима, подсјећа га на чудесност свијета што га ваља непрекидно изнова откривати. А ту задаћу испуњава на начин који позива да се и сами одважимо на путовање, па ако не до Африке, оно барем до сусједног града. Јер чудесност путовања не лежи у његовом одредишту, већ је, давно нам Кавафи обзнани то својом Итаком, уткана у само путовање.
Путопис Бантустан може се бесплатно преузети са адресе: https://www.klubputnika.org/tmp/Bantustan.pdf
