Реакције на друштвеним мрежама поводом напада на Јакова Милатовића
Некад сам са поносом говорила да сам Цетињанка. Цетиње је, за вријеме Петровића, био једна од културних пријестоница Европе. Мало мјесто, али ипак важна метропола у коју су радо навраћала имена попут Лорда Бајрона, Нушића, Копитара, Мушицког и многих других. Градић пун амбасада и омиљено боравиште многих дипломата. Колијевка свјетски познатих сликарских легенди попут Ђурића и Лубарде.
Град у коме су се, у дворишту зграде Банских станова, као клинци, играли Данило Киш, Павле Вујисић и Ратко Ђуровић. Град који је изњедрио Леса Ивановића и Љубомира Ђурковића. Најмањи град на свијету са највише спортских асова! Град јединственог духа и специфичног хумора.
Данас је то град дилера, каматаша, киднапера, наоружаних екстремиста, насилника и разних опскурних ликова. Град ког као таоца држи шачица политичких активиста и неандерталаца који, својим бурликањем и агресивним понашањем, а под изговором да бране црногорски национални идентитет, само наносе штету и нашем граду и идентитету. Брукају га, срамоте и обесмишљавају. Због њих се, већ неко вријеме, свако поштено чељаде стиди да каже да је са Цетиња.
Сандра Вујовић/ Фејсбук
Послије „представе на Цетињу“, гдје је малени башибозук Монструма показао јасне нијансе црног образа и троглодитског васпитања, закључак је прост: Неопходност масовног изласка у другом кругу избора, да се посрнули Ђаво коначно обори. Па нека свој скуп клошара води да собом гдје му је драго.
Војин Грубач/ Фејсбук
Самовлашће и осионост, аутократија и похлепа, неправда и цинизам, пропаганда и превара, једног човјека, кандидата ДПС на предстојећим изборима, оголила се још једном. Сада у финалу кампање, за непуних 24 часа. Ђукановићев наступ на РТЦГ у вечери сучељавања кандидата а онда шовинистички пир његових фанова на Цетињу, довели су до Миловог бродолома јер је и посљедњем наивном и искреном суверенисти, јасно да Ђукановић није бранитељ већ највећа опасност по ову државу. Много већа од Вучића и Раме, а камо ли од Милатовића и Бечића.
Трагикомично је дјеловао Мило у четвртак вече у сендвичу између Јакова и Алексе. Године чине своје очито.. Изгледао је као залутали човјек из клуба пензионера који са свеском и оловком, покушава да похвата решетање представника једне нове генерације политичара која нема комплекс, још мање респект према погубљеном и збуњеном кандидату МЂ. Мандић и Даниловић су макар схватили да је и њих вријеме прегазило па су остали уздржани, по систему ми нисмо одавле.
Жељко Ивановић/ Вијести
