Дневна колумна First Voice CGTN-а појашњава нова питања и боље дефинише дневни ред вијести, нудећи кинеску перспективу о најновијим глобалним догађајима.

Замислите да сте далеко испред свих у маратону. Међутим, тркач иза постепено вас сустиже и долази вријеме када сте сигурни да ће вас престићи. Какав ће бити ваш инстинктивни одговор?
А) Наставићете да трчите најбоље што можете, али ћете скромно признати ако вас бржи тркач претекне, прихватајући пораз у правом спортском духу.
Б) Саплешћете другог тркача или га гурнути са стазе да бисте обезбједили своје вођство и победу триком или на превару.
Тачан, односно правичан одговор ће бити очигледан већини. Међутим, ако се прошири идеја маратона на дуге стазе на глобални економски раст у последњих 7-8 деценија и замијене два водећа тркача са САД и Кином, такође ће бити сасвим евидентно да дугогодишњи лидер у овој трци не игра фер.
За САД, фер-плеј је пролазан, посебно када је у питању такмичење са Кином у било којој сфери. Несигурност гурања на друго мјесто покреће параноју код САД, што је наводи да прибјегне свим врстама неправедних средстава да повуче Кину и задржи своју доминацију у политичким, економским и одбрамбеним секторима.
Посљедњи потез Вашингтона раније ове недјеље етикетирајући кинеске телефонске компаније као америчке пријетње националној безбједности је још један класичан случај параноје и пропаганде суперсиле која блиједи против ривала који расте.
Са Кином не само да је премостила јаз са САД у области информационих и комуникационих технологија (ITC), заправо преузимајући водећу улогу у областима као што су 5Г и АИ последњих година, већ се технологија појавила као кључна граница текућег трговинског рата, или је назовите технолошки рат, ако хоћете, између двије највеће свјетске економије.
Није ни чудо што су САД кренуле у офанзиву у вођењу рата против кинеских технолошких и телекомуникационих компанија у последњих неколико година.

Под бившим предсједником Доналдом Трампом, Вашингтон је почео да примјењује широку контролу извоза у јасном покушају да одсијече кинеске технолошке компаније као што је Хуавеи Технолоџис од виталне, софистициране опреме и софтверских пројеката у САД а такође и глобално. Тренутни амерички предсједник Џо Бајден је наставио са том политиком, чак је проширио неправедне мјере за кинеске фирме.
На истом трагу, америчка Федерална комисија за комуникације (FCC) у уторак је навела кинеске телекомуникационе компаније – Чајма Уником (Америка), Пацифик Нетворкс Корп и њену ћерку компанију КомНет (САД) ЛЛЦ у потпуном власништву – као пријетњу за америчку национална безбједност. Ово је погурало укупан број кинеских компанија на листи на девет, покривајући сва три главна телеком оператера у Кини – Чајна Мобајл, Чајна Телеком и Чајна Уником. Прошле године, три компаније су такође скинуте са листе Њујоршке берзе (NYCE).
Пекинг је оштро критиковао одлуку FCC као кршење међународних трговинских и тржишних норми. „Ово је још један примјер да САД претјерују са концептом националне безбједности и злоупотребљавају државну моћ да би потиснуле кинеске компаније“, рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин новинарима у сриједу.
„Оно што су САД урадиле прекршило је правила тржишне економије, подрива међународни економски и трговински поредак и озбиљно штети интересима кинеских компанија. Кина то одлучно одбија“, рекао је он позивајући Вашингтон да одмах промијени свој погрешан правац дјеловања и престане да потискује кинеске компаније. „Наставићемо да предузимамо неопходне мјере како бисмо чврсто подржали законита права и интересе кинеских компанија“.

Најновија одлука америчког регулатора значи да се новац из FCC-овог фонда за универзалне услуге од 8 милијарди долара не смије користити за куповину или одржавање производа кинеских компанија. Фонд подржава телекомуникације за рурална подручја, потрошаче са ниским приходима и објекте као што су школе, библиотеке и болнице.
Потез FCC грубо игнорише негативан утицај који ће таква одлука имати на пословно окружење и развој сопствене телекомуникацијске индустрије у САД и других домаћих сектора. Трговински и технолошки ратови Трампове и Бајденове администрације са Кином довели су само до периода повећане инфлације, спорадичних повећања каматних стопа и ескалације страха од економске рецесије.
Апсурдна забрана економичне, висококвалитетне кинеске опреме за америчко тржиште, иако има ограничен утицај на приходе или пословање кинеских компанија, проузроковаће огромне трошкове за америчке планове изградње нових телекомуникационих мрежа, базних станица и пружања комуникационих услуга широм земље.
Ова самопоражавајућа одлука, да се кинеске телеком компаније држе даље од САД пројеката, додатно ће довести до јаза у технолошкој и телекомуникационој инфраструктури између Кине и САД, при чему овај други већ заостаје у многим аспектима.
Капитални издаци бежичних провајдера САД-а достигли су највиши ниво у историји у 2021, према америчким подацима. Удружење за мобилне телекомуникације и интернет (CTIA). амерички провајдери су уложили 35 милијарди долара у раст, побољшање и вођење својих мрежа 2021. године, а изграђено је мање од 70.000 нових мобилних локација у САД између 2019. и 2021. године, према CTIA.
Поређења ради, Кина је само 2021. додала 650.000 нових мобилних локација, уз улагање од 184,9 милијарди јуана (26,12 милијарди долара), наводи се у извјештају Министарства индустрије и информационих технологија.
Шта САД тренутно сматрају „казненим“ мјерама против кинеских компанија ће на дуги рок бити претраживано. Неправедна и кратковида америчка политика ће на крају наштетити глобализацији и кочити глобални економски раст и истовремено оштетити њихиви сопствено тржишно окружење узрокујући губитак средстава за живот многим Американцима.
У средишту ове безумне игре је ирационална тежња САД за глобалном доминацијом заувијек и обуздавањем Кине у успону по сваку цијену – параноја хегемона који блиједи.
Извор: CGTN