Могуће да и даље мислите како је Вашингтон место где се светски лидери састају да разговарају о глобалној будућности, или можда седиште УН у Њујорку. Али, суштински, чињеница да ових дана кинески лидер Си Ђинпинг дочекује више од 20 председника и премијера у својој земљи, показује да се буди једна нова реалност.
Званичан разлог овог окупљања је самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Тјенђину, након чега следи обележавање 80. годишњице завршетка Другог светског рата, укључујући и војну параду на Тргу Тјенанмен, трећег септембра.
За председника Сија ово окупљање има много дубље значење. Он тврди да оно показује како је Кина постала глобални лидер и извор стабилности и просперитета. Данашњи извор неизвесности, по његовим речима, јесу Сједињене Државе, које покрећу трговинске ратове са готово свима и подривају чак и сопствену мрежу војних савеза и безбедносних партнерстава.
Глобална коалиција
Списак гостију на овом догађању је заиста импресиван. То је једно од највећих окупљања аутократских режима у новијој историји, са Владимиром Путином, Масудом Пезешкијаном и Александром Лукашенком међу присутнима. Такође, Ким Џонг Ун је из Северне Кореје допутовао оклопним возом, и то је његова прва посета Кини од 2019. године.
Још је упадљивије присуство лидера земаља које су последњих деценија биле више наклоњене Западу, укључујући Турску, Египат и Вијетнам. Најупечатљивији је свакако долазак индијског премијера Нарендре Модија, који представља јасан сигнал да се та земља све више удаљава од Америке и приближава Кини. То је уследило након катастрофалног потеза Доналда Трампа, који је Индију издвојио намећући јој енормне царине, док је истовремено пружио подршку њеном ривалу Пакистану, након сукоба у мају.
Тврдња председника Сија да предводи глобалну коалицију сила скептичних према Америци није толико неоснована као што се некима може чинити. Када је реч о трговини, где све земље теже предвидљивости, Сијева самоуверена изјава да његова земља представља сидро стабилности сада звучи уверљиво – бар у релативном смислу.
Кина је већ највећи трговински партнер за већину њених овонедељних гостију, као и за још стотинак других држава широм света. И док администрација Доналда Трампа води континуирану економску офанзиву против својих трговинских партнера, кинески „греси“ меркантилизма и државног капитализма делују као ситница.
Постоји и новооткривено јединство у супротстављању санкцијама, укључујући и екстериторијалну претњу којом Америка прекида везе појединаца, компанија и држава са финансијским системом заснованим на долару и технолошким платформама. Некада су се те мере углавном користиле за изопштене државе и одметничке режиме, а данас их председник Трамп примењује све мање обазриво, без јасног правног поступка или институционалног оквира.
Русија, а све више и Кина, већ се удаљавају од плаћања у доларима. Изградња поузданог и ефикасног алтернативног међународног система делује као застрашујући, можда чак и немогућ задатак – нарочито за режиме који не поштују владавину права. Ипак, све више држава показује интересовање за истраживање алтернатива америчком доларском систему. Чак и Европа промовише „глобални евро“. Осим тога, све мање земаља ће бити вољно да у име Америке спроводи њене санкције.
Нови поредак
Када је реч о војним питањима, то јединство делује знатно мање уверљиво. Само мањи број држава, углавном ауторитарних режима, присуствоваће паради на Тргу Тјенанмен у Пекингу. Индија неће бити међу њима, она се противи кинеском војном јачању након сукоба на њиховој заједничкој граници у Хималајима.
Ако аутократе остану довољно дуго на паради, имаће и више него довољно разлога за међусобна трвења. Кинеске комшије ће посматрати најновије пројектиле и наоружање дугог домета Народноослободилачке армије с прилично мешовитим осећањима. Ипак, безбедносна сарадња између ауторитарних режима све више се продубљује. Русија и Северна Кореја раде на развоју свемирских и сателитских система. Такође, у замену за кинеску подршку у вези са Украјином, верује се да Русија Пекингу нуди све више осетљивих војних технологија – укључујући погонске системе за подморнице и системе противракетне одбране.
Најслабија тачка у кампањи председника Сија тиче се међународних институција и правила. Он је изјавио како је „глобално управљање стигло на нову раскрсницу“. Државни медији предлажу да Кина сарађује са „истомишљеницима у одлучној заштити циљева и начела Повеље УН, и у изградњи праведнијег и равноправнијег система глобалног управљања“.
Тражили сте, гледајте! Хоће ли Запад чути Си Ђинпинга, као што није Путина у Минхену /видео/
Иако су ове поруке обавијене језиком мултилатерализма, у стварности се ради о шифрованим порукама за светски поредак наклоњен Кини – у коме велике силе, укључујући и Народну Републику, доминирају унутар својих сфера утицаја и тиме уживају већа права од мањих држава. Међутим, мали број земаља у Азији жели регион којим доминира Кина.
Нису сви учесници великог скупа председника Сија сагласни око свих питања. ШОС је далеко од савеза налик НАТО-у. Осим заједничког именитеља, а то је противљење или нелагода према Америци под вођством Доналда Трампа, ове земље често имају мноштво разлика.
Ипак, окупљање различитих страна са супротстављеним интересима није знак слабости. Управо је то способност која је својствена само светским силама. Сам призор Кине како усмерава добар део света кроз Тјенђин и Пекинг био је незамислив пре свега пет година. Списак гостију председника Сија не показује да Кина већ управља новим светским поретком, али јасно указује на то колику штету Доналд Трамп наноси интересима Сједињених Држава.
Извор: The Economist
Превод: Михаило Братић/Нови Стандард
