Кад одрастеш у кући са двориштем, пуним разних биљних врста, о којима бринеш с родитељима од малена, уреже ти се у ДНК кôд однос према природи и живом свијету. Кад си тинејџер па живиш даље од града, то буде као највећа казна икада, а кад мало одрастеш па проводиш дане у студентском дому, чије собе немају балкон… е онда схватиш у каквом привилегованом окружењу си одрастао. Научиш од малена да је природа твоје двориште и да је твоје двориште твој дом, а твој дом је град у ком живиш и тај град се налази у еколошкој држави на овој невјероватној планети која из неких разлога јос увијек успијева да се одржава у универзуму. Одлагање отпада у канту а не у ријеку, у контејнер а не у језеро је брига о нашем дому. И то је основно и најмање што један појединац треба да уради. Учите своју дјецу од малена да је ово њихов и ваш дом, почните да своје „двориште” третирате како треба. Свима нам је потребна права, еколошка и чиста држава и дом.
Како се ове године јубиларно обиљежава три деценије од усвајања Декларације о еколошкој држави Црној Гори, то је уједно био и повод, да управо радионица EASA Montenegro 2021 проблематизује и преиспита тродеценијски статус еколошке државе Црне Горе, прве тог типа на свијету. Ема нам је из прве руке написала сјајан текст о томе како су студенти дали осврт на проблеме који су више него стварни и озбиљни, и на којима у будућности треба радити конкретно и озбиљно, а не кроз тривијалне и површне промоције за сликање и испуњену формалност.
Да ли сте знали да је Црна Гора највећи загађивач Средоземног мора по глави становника, односно земља Медитерана са највећом стопом „цурења“ пластике у море, са 8 кг пластике по глави становника, на шта указује извештај Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН)?
Да би се разградила једна маска потребно је око 450 година, и у процесу разградње испушта се микропластика која завршава у рибама и осталим морским организмима које људи користе за исхрану, и на тај начин та пластика завршава у нашим организмима. Имајте ово на уму кад сљедећи пут видите маску на улици умјесто у канти.
Даница нам је писала о кровном врту Crossrail Place Roof Garden који је смјештен на посљедњој етажи подземне жељезничке станице. Ово је одличан примјер како се простор некадашњег пристаништа унапређује кроз зелене површине, па иако су оне реализоване „у облацима“, омогућавају трансформацију урбане матрице, помјерајући је ка намјени становања у централним градским зонама.
Када размишљамо о реконструкцији или надоградњи неког старог објекта из овог примјера видимо да то може бити и кровни врт. Објекат који је предмет реконструкције или надоградње у нашој пракси обично се провуче спрат или два више од предвиђеног како би се задовољиле жеље инвеститора. Кроз рубрику тема броја вам представљамо два свјетска објекта од историјског значаја који су реконструисани. Први објекат је обновљена национална галерија у Берлину коју је 1968. године пројектовао Лудвиг Миес ван дер Рохе, а реновирао британски архитетка Дејвид Чиперфилд (David Chipperfield). На другом крају свијета Академија филмских умјетности и наука ангажовала Ренцо Пијано Билдинг Воркшоп (Renzo Piano Building Workshop (RPBW)) за реновирање зграде из 1930-их, враћајући њене многе оригиналне карактеристике, стварајући сферичан додатак најсавременијем позоришту Дејвида Гефена (David Geffen) са 1000 мјеста.
У овом броју имамо један мало другачији интервју. Ања Тадић је дизајнерка из Никшића која је креирала бренд ,,Кокоро” 2017. године, а ради се о споју јапанске и црногорске умјетности. Бренд обухвата израду уникатних производа, прије свега торби од коже, софистицираног и јединственог дизајна. Увијек ме радују ствари које су израђене ручно а неко је у то унио своје мисли и страст. Такве ствари носе са собом посебну енергију.
Прочитајте и како су Mold Architects успјели да кућу од 360 м2 у потпуности интегришу у стјеновити пејзаж острва Серифос у Грчкој. Умјесто стереотипне архитектуре, циљали су на архитектуру која изјављује своје присутство али ипак успијева да припада свом окружењу и уједно су начином пројектовања и градње успјели да смање потрошњу енергије и трошкове одржавања куће.
Када је ентеријер у питању, овај пут сам вам приближила како да у дом унесете плаву боју. Ово је боја која у различитим примјенама може да има потпуно другачији ефекат и комбинује се са великим спектром боја. Иако ће звучати чудно добро изгледа у тамнијим просторима и чак их отвара.
Алиса ће вам пренијети све што је потребно да знате при одабиру тепиха. Остила и боје преко материјала а оно што је најбитније увијек је да испоштујете свој стил.
Људи су у 21 вијеку изгубили постовање према природи, а то се рефлектује и на архитектуру. Живимо у времену у коме је равнотежа између природе и архитектуре озбиљно угрожена и достигла је свој негативни максимум.
Важно да се поново вратимо архитектури која поштује дух мјеста, уклапа се и поштује природни амбијент у коме се налази, пружа могућност повезивања човјека и природе.
Александра Зечевић Маловић
Извор: Часопис Простор
