четвртак, 22 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 1СТАВ

Шта је то – дијаспора Црне Горе?

Журнал Published 11. новембар, 2021.
Share
Црногорци у Чикагу, манастир Нова Гrачаница, (Фото: Serbian Times)
SHARE

Изван државе или без државе?

Изворно значење имена ове ријечи нас упућује на расипање сјемена, односно расијавање припадника неког народа, етничке групе…. изван матичне земље у којој тај народ живи. Етимологија нас, логично, упућује и на историју. Овај појам је настао у старо-грчкој традицији и тицао се најприје оних људи који припадају грчком племену, а живе широм Медитерана и на обалама Црног мора. Пандам и савременик овог ”грчког” феномена јесте свакако јеврејски народ који током цијеле своје историје, у великој мјери, живи добро међусобно повезан и идентитетски утемељен ван своје државе.

Мапа старо-Грчке колонизације Медитерана, (Фото: Википедија)

Кад се ради о Јеврејима може се слободно констатовати, за већи ток њихове историје, какао живе не само изван, него и без своје државе. На овај антички модел схватања појма дијаспоре, надоградили су се идеолози национал-романтизма 18. и 19. вијека у Европи и свијету, када су од разних етничких матица и њихових расијања, почели да стварају националне програме будућих држава.

У овом су се процесу почели стварати феномени супротни оном старијем схватању, да га назовемо грчко-јеврејским схватањем. Наиме, националне државе више нијесу могле имати онакво поимање сопствене дијаспоре какво су имали древни народи у односу на своје сународнике. Шта је могла бити, рецимо, енглеска и њемачка дијаспора у Америци него супстанца за стварање америчке нације која ће, гле чуда, моћи и морати да ратује управо против, британске круне? Исто се може рећи за шпанске или италијанске исељенике који су формирали политичку и идентитетску стварност разних јужноамеричких нација.

Европски примјери

Када је ријеч о струјањима и миграцијама унутар саме Европе ту је долазило до преплитања различитих модела колективног опстајања и идентификовања, па су се нека народна расијања лако преливала у друге ”туђе” националне идентитете, док је код других народа опстајало и чувало се памћење о двострукој припадности: и овој држави, и оном народу.

То би свакако била тема опширнијих теоријских разматрања, и анализа разноразних примјера… али за ову прилику, и сразмјерно дометима наше упућености претрчавамо преко већег садржаја ове теме, како бисмо дошли до закључка да се термин дијаспоре традиционално и са пуним смислом односи на етничке групе и вјековне културе, а да се крајње условно може тицати савремених националних држава.

Простије речено: дијаспору може да има народ, а врло је дискутабилно шта би значило дијаспора једне државе. Или бар заокружене и стабилне државе. Замислите неке Италијане, Ирце или Финце који се организују негдје ван своје земље и да држе везу са својом матицом како би јој, не знам, ”помогли” у нечему? А опет, лако их је замислити као припаднике сопственог народа који у некој другој држави чувају своју народну традицију и културу, јачајући амбијент толеранције и ширине, управо те друге државе ( Дан Светог Патрика на улицама Њујорка; Прослава Кинеске нове године у Лондону … )

Прослава дана Светог Патрика, Њујорк, (Фото: NY Daily News)

Међутим, ове наше балканске полу-државе гаје један двоструки однос стварајући код себе, номинално, амбијент грађанских држава, односно државе свих њених међусобно равноправних грађана и истовремено форсирају имиџ неке ”матице” која има неку своју дијаспору налик оној древној, заснованој на етницитету.

Црногорска дијаспора

Отуда, док је Црна Гора била на историјском правцу свог вјековног идентитета и континуитета за њу, њени држављани који живе у Србији, нијесу били никаква ”дијаспора” него, онако како Његош пише за Црногорце које шаље на школовање у Србију у свом писму Пауну Јанковићу, из 12. априла 1845.године. Ту Његош говори о образовању црногорске младежи, па, између осталог, каже:

”Но гдје би црногорска младеж могла лакше получити образованије ума и срца, а да не изгуби нимало од своје дичне народности, ако не у Србији, гдје се и све науке на нашем језику предају?”

У другом пак писму Сими Милутиновићу, из 1844. Његош, између осталог каже: ”Фала ти за свагдашњу твоју наклоност к овоме тврдоме и крвавоме крају, но српскоме од искона.Многи су Срби излепршали на литературно поприште, него готово сви они пребирају туђе после, у туђе олтаре жежу српски тамјан…Ти готово сам дичиш се Српством и Српство с тобом…Друго ти немам писати до што те молим да препоручиш покровитељству свијетлога књаза и његову правитељству наш народ који се исељива из Црне Горе у Србију, да буду као браћа Срби примљени и да их благоволе населити по онијема мјестима која су физически и климатом прилична њиноме отечеству…”

Дакле, осјећај српске етничке припадности у двије различите државе био је јасан. Код Његоша барем несумњив! И зато би ту прича о нпр. црногорској дијаспори у Србији била бесмислена.

Црногорци у Чикагу, манастир Нова Гrачаница, (Фото: Serbian Times)

Данас изгледа постоје грађани Црне Горе који не дијеле Његошева увјерења из 19.вијека. Јасно. Потпуно. Само они немају довољан број истомишљеника у Црној Гори да бисмо њихово мишљење сматрали доминантним или већинским. Више истомишљеника од њих, у Црној Гори има–Његош! Интересантно. Е сад, да се не бисмо препуцавали који став у разумијевању црногорске историје је аутентичан и ”прави”, обавеза Црне Горе као државе била би да кад се већ форсира прича о дијаспори њеним припадницима сматра све држављане Црне Горе изван њених граница.

Дакле, и оне који се окупљају искључиво под званичном државном заставом, али и оне који се окупљају под традиционалном црногорском тробојком. И оне Црногорце који се у Србији изјашњавају као Црногорци по нацији, али једнако и оне Црногорце који се у тој истој Србији изјашњавају по оним стандардима изнијетим у горе неведеним Његошевим писмима. Тако би требало да је у Србији, али једнако тако и у Њемачкој или у САД. Па, ако наиђете на какав скуп црногорских Муслимана или Бошњака у рецимо, појма немам, Луксембургу или Њемачкој, да их једнако сматрате својима као какво удружење Срба из Берана у Чикагу.

На исти начин, или још прије, не би требало дијелити црногорске исељенике не оне који држе политички и идентитетски правац, до јуче владајуће, ДПС партије и њених сателита и оне, рецимо, који су се организовали у завичајне и културно-умјетничке дружине Црногораца много прије него што је ДПС настао. Дакле, или тако или да не збијамо шале са сопственим именом, преко Дебелога Бријега и Добракова.

Милија Тодоровић

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Еколошка држава која то није
Next Article Свети Сава остаје у которској Гимназији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Kада бисмо се играли историје…

Kада бисмо се играли историје и научног истраживања како то раде ових дана посланици ДПС-а…

By Журнал

Њемачка прошлост на суду: 60 година суђења за Аушвиц

Немци су после Другог светског рата потиснули нацистичку прошлост, уместо да се позабаве сопственом одговорношћу.…

By Журнал

О феномену „Црни Петак“

Пандемијски (не)услови неће тек тако спречити гомилу купаца да похрле у продавнице ради куповине поклона…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоСТАВ

Осуда лицемјерја

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Провјетравање

By Журнал
Насловна 3СТАВ

Орден високог реда Милу Ђукановићу

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Бачановић: Логика смрти и заборава, у страхосјећање на два Марка

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог