Пише: Џефри Сакс
Превод: Журнал
Предсједник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп урушава свјетски трговински систем због једне основне економске заблуде. Он погрешно тврди да је трговински дефицит САД проузрокован тиме што остатак свијета „пљачка“ Америку, те више пута изјављује ствари попут: „Деценијама су нас пљачкали као што ниједну земљу у историји нису пљачкали…“
Трамп настоји да укине трговински дефицит увођењем царина, тиме отежавајући увоз и наводно обнављајући трговинску равнотежу (или натјеравајући друге земље да престану с пљачком Америке). Ипак, Трампове царине неће затворити трговински дефицит, већ ће осиромашити Американце и нашкодити остатку свијета.
Трговински дефицит неке земље (или, прецизније речено, њен дефицит текућег рачуна) не указује на нефер трговинске праксе земаља с трговинским суфицитом. Он значи нешто сасвим друго. Дефицит текућег рачуна указује на то да земља с дефицитом троши више него што производи. Једнако тако, значи да штеди мање него што улаже.
Амерички трговински дефицит представља мјеру расипништва америчке корпоративне владајуће класе, конкретније, он је посљедица хронично великих буџетских дефицита који проистичу из пореских олакшица за богате, у комбинацији с хиљадама милијарди долара бачених на бесмислене ратове. Ти дефицити нису резултат издаје Канаде, Мексика и других земаља које више продају САД него што од њих увозе.
Да би Сједињене Државе затвориле трговински дефицит, треба прије свега да затворе буџетски дефицит. Увођење царина ће само довести до повећања цијена (на примјер аутомобила), али неће ријешити ни трговински ни буџетски дефицит — посебно ако Трамп, као што планира, приходи од царина компензује далеко већим пореским олакшицама за своје богате донаторе. Осим тога, подизањем царина, САД ће се суочити са противмјерама — контрацаринама — које ће директно угрозити амерички извоз. Резултат ће бити ситуација у којој губе и САД и остатак свијета.
Погледајмо бројке. У 2024. години, САД су извезле робе и услуга у вриједности од 4,8 трилиона долара, а увезле у вриједности од 5,9 трилиона долара, што је довело до дефицита текућег рачуна од 1,1 трилион долара. Тај дефицит од 1,1 трилион представља разлику између укупне америчке потрошње у 2024. години (30,1 трилион) и националног дохотка САД (29,0 трилиона). Америка троши више него што зарађује и разлику позајмљује од остатка свијета.
Трамп за амерички дефицит криви остатак свијета, али то је апсурдно. Проблем је у томе што Америка троши више него што производи. Замислите ово: ако сте запосленик, имате суфицит текућег рачуна са својим послодавцем и дефицит са предузећима од којих купујете робу и услуге. Ако трошите тачно онолико колико зарадите, ваш текући рачун је у равнотежи. А ако кренете у куповну грозницу и потрошите више него што зарадите, на примјер узимањем дуга преко кредитне картице, тада улазите у дефицит текућег рачуна. Да ли вас онда продавнице „пљачкају“ или вас у дугове гура сопствено расипништво?
Царине неће затворити трговински дефицит све док се наставља фискална неодговорност корпоративних пљачкаша и утајавача пореза који доминирају Вашингтоном. Претпоставимо, на примјер, да Трампове царине значајно смање увоз аутомобила и друге робе из иностранства. Американци ће тада куповати возила и друге производе произведене у САД, који би иначе били извезени. Увоз ће опасти, али ће исто тако опасти и извоз. Осим тога, нове царине које уведу друге земље као одговор на Трампове мјере додатно ће ослабити амерички извоз. Трговинска неравнотежа САД ће остати.
Иако царине неће елиминисати трговински дефицит, оне ће натјерати Американце да купују скупље домаће производе који су се могли набавити јефтиније од страних произвођача. Тако ће царине у суштини уништити оно што економисти називају добитима од трговине — способност да се добра купују на основу компаративних предности домаћих и страних произвођача.
Царине ће довести до раста цијена аутомобила и плата аутомобилских радника, али ће те веће плате бити плаћене кроз пад животног стандарда широм друштва, а не кроз раст националног дохотка.
Истински начин да се подрже амерички радници јесте спровођење федералних мјера супротних од оних које заговара Трамп — укључујући универзално здравствено осигурање, подршку синдикалном организовању и буџетско финансирање модерне инфраструктуре, укључујући зелену енергију — и све то финансирано већим, а не мањим, порезима за најбогатије Американце и корпоративни сектор.
Савезна влада не покрива укупну потрошњу пореским приходима зато што богати донатори изборних кампања подстичу смањење пореза, избјегавање пореза (путем пореских рајева) и утају пореза.
Сјетимо се да је Министарство за ефикасност владе (DOGE) потпуно ослабило капацитете Пореске управе (IRS) за ревизију. Тренутни буџетски дефицит износи око 2 билиона долара, што је приближно 6 процената националног дохотка САД. Са хронично високим буџетским дефицитом, трговински биланс САД ће и даље остати у хроничном дефициту.
Трамп тврди да ће смањити буџетски дефицит тако што ће уклонити „расипање и злоупотребе“ преко DOGE-а. Проблем је у томе што DOGE погрешно представља стварни узрок фискалног расипништва.
Буџетски дефицит није проузрокован платама државних службеника, који се беспотребно отпуштају, нити улагањима у научна истраживања и развој — од којих зависи будући просперитет земље — већ комбинацијом пореских олакшица за богаташе и неразборите потрошње на сталне америчке ратове. Ту спадају и средства за израелске ратове без прекида, 750 америчких војних база широм свијета, пренадувана ЦИА и друге обавјештајне агенције, као и плаћање камата на нагомилани федерални дуг.
Мекгрегор: Запад лаже о „скорој победи Украјине“ – и ЦИА зна да ће Кијев изгубити
Како се извјештава, Трамп и републиканци у Конгресу наумили су да ударе на Медикејд — то јест, на најсиромашније и најрањивије Американце — како би отворили простор за још једно смањење пореза најбогатијима. Ускоро би могли кренути и на Социјално осигурање и Медикејр.
Трампове царине неће успјети да затворе ни трговински ни буџетски дефицит; повећаће цијене, и учинити и Америку и свијет сиромашнијим, расипајући добитке које доноси међународна трговина. Сједињене Државе ће постати непријатељ свијета због штете коју наносе и себи и другима.
Џефри Д. Сакс (Jeffrey D. Sachs) је универзитетски професор и директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија, гдје је од 2002. до 2016. године био на челу Института за Земљу (The Earth Institute). Такође је предсједник Мреже за рјешења одрживог развоја при Уједињеним нацијама и комесар у UN Broadband Commission for Development.
Извор: Common Dreams
