Пише: Драган Узелац
Последњих година боравка у Битлс Харисон је све више показивао и развијао сопствени, особени кантауторски таленат и креативност. Поред низа ванвременских, већ поменутих песама, као и непоменутих, ништа мање изврсних кантауторских бисера: „Think for Yourself“, „I Need You“, „You Like Me Too Much“, „If I Needed Someone“, „Blue Jay Way“, „Only a Northern Song“, „It’s All Too Much“ или „Old Brown Shoe“ – будућих рокенрол класика, он се окреће стварању авангардне музике. Новембра 1968. објављен је Харисонов први незванични соло-албум Wonderwall Music, колекција оријенталне музике за психоделични филм Wonderwall (крајем 1967. године, филмски редитељ Joe Massot, који је упознао Битлсе на снимању филма Help!, питао је Џорџа хоће ли компоновати музику за филм који снима и који ће се звати „Wonderwall“).
Масот је првобитно желео да Bee Gees компонују музику за његов филм о усамљеном професору, којег глуми ирски глумац Џек МекГовран, који угледа, а затим постане опседнут својом прелепом комшиницом, моделом магазина Vogue по имену Пени Лејн, коју глуми Jane Birkin.
С обзиром на потпуну уметничку слободу да компонује шта год жели, Џорџ је уграбио прилику да западну публику додатно едукује о индијској музици), а недуго затим и албум Electronic Sound (1969), експериментални албум атмосферских сметњи и других облика музичке технологије снимљен помоћу Муг синтисајзера (прва страна овог авангардног албума, снимљена фебруара 1969. у Харисоновој кући у Ешеру, Сари, Енглеска, звала се „Under the Mersey Wall“ и односила се на реку на којој је изграђен град Ливерпул, док је друга страна снимљена нешто раније, новембра 1968. у Los Angeles, САД, под називом „No Time Or Space“). Био је то лагани увод у оно што ће уследити 1970. године, након распада Битлса, први званични Харисонов соло-албум ‒ и то какав!
Харисон креативно експлодира на троструком соло-албуму All Things Must Pass (1970), који се састојао од две плоче његових песама, углавном остављаних по страни у време рада са Битлсима, и једне плоче снимљене са пријатељима попут бенда Delaney & Bonnie, Eric Claptonом, Ringo Starrом, Billy Prestonом и Klaus Voormannом. Била је то ниска бисера, попут „My Sweet Lord“, „What Is Life“, „Hear Me Lord“, „Beware of Darkness“, „Isn’t It a Pity“, „I’d Have You Anytime“ (написана с Bob Dylanом), „If Not for You“ (обрада Диланове песме), „Let It Down“, „Run of the Mill“, „Awaiting on You All“, „The Art Of Dying“…
У Индији Џорџ је постао фасциниран богом Krishnaом, који је увек био окружен младим девојкама, и вратио се желећи да буде нека врста Кришне, духовно биће с много конкубина. Он је заправо тако рекао. И ниједна жена није била изван граница. Можда би било другачије да сам била јача, самоуверенија особа: могла сам претпоставити да је својом невером био само дечак и да ће то преболети, да то не значи да ме не воли, али мој его је био превише крхак и нисам то могла видети као ништа друго осим издаје. Осећала сам се невољено и јадно, тужне су речи Pattie Boyd Харисон.
Оно што је научио о индијској духовној култури задивило га је. За разлику од институционалних религија које се једва подносе, овде је постојао поглед на свет који је обухватао све и свакога. Сва су жива бића вечне душе, саставни делови Бога, наводи се у хиндуистичким текстовима. Наш је овоземаљски задатак спознати ту божанственост. Ово је, каже хиндуистичка традиција, Санатана Дарма, вечна религија, која пребива у свим бићима. Године 1968. наговорио је своје колеге из Битлса и њихове партнерке да се придруже њему и његовој тадашњој жени, моделу Пети Бојд, на повлачењу у ашрам Maharishi Mahesh Yogiја у Rishikeshу. Дани Битлса у Ришикешу састојали су се од лежерног доручка, јутарњих часова медитације до ручка, слободног времена послеподне, а понекад чак и до три сата медитације увече. Џорџ и његови пријатељи открили су како се њихова креативна енергија појачала у мирној атмосфери духовног хиндуистичког уточишта. У Ришикешу су Битлси компоновали више од четрдесет песама. Многе су снимљене на легендарном Битлс (Белом албуму, 1968), а друге ће се појавити на њиховом последњем ЛП-ју, Abbey Road. Сви су ценили време које су провели у Индији, али Џорџ је био тај који је схватио да је ово његово стварно животно усмерење, духовни животни пут да дубље проникне у индијска хиљадугодишња учења и схвати свој вечни однос с Божанским.
Након повратка у London из Индије, знакови Џорџове преданости јоги и медитацији испунили су његов дом. Тамјан је засладио ваздух. На камину налазио се мали олтар. Слике омиљених учитеља и слике божанстава из индијских светих списа украшавале су зидове: Лакшми, богиња среће; Ганеша с главом слона; Кришна се игра са својим пријатељима у селу пастира Вриндаван. Џорџ је индијску теологију сматрао узбудљивом и сензуалном, испуњеном медитативном музиком, укусном храном, невероватним причама о вечним световима и свим задовољствима којима се новопридошлица на духовном путовању може надати.
Југословенски Дилан – народним мелосом оплеменио музику Битлса
Како се каже: бити у свету, али не од света. Можете отићи на Himalayas и потпуно их пропустити, а можете бити заглављени усред Њујорка и бити врло духовни… Већина људи мисли да ћемо сви бити у реду кад се свет среди. Ја не видим ту ситуацију како долази. Мислим да се један по један сви ослобађамо ланаца у које смо се оковали. Али не мислим да ће се изненада догодити нека магија и да ћемо сви бити ослобођени једним потезом.
Џорџово духовно путовање није било нимало лако. Његова супруга Пети га је на крају оставила, у великој мери јер је његова преданост Богу постала јача од преданости њиховом партнерству. Обожаваоци су га исмевали јер је своју веру изнео на позорницу и подстицао их да певају „Харе Кришна“! У каснијим годинама, Џорџ се повукао из своје улоге популарне, славне личности у живот скромног вртлара. Имао је велико задовољство да обрађује земљу, сади грмове јасмина и враћа своје запуштено имање у Friar Parkу у стање лепоте.
Радије бих био један од Божјих следбеника него један од такозваних здравих или нормалних људи који једноставно не разумеју да је човек духовно биће, да има душу.
Џорџ никада није престао да ствара музику или да покушава да пошаље духовну поруку у свет. Али ти су му се позиви у каснијим годинама чинили мање хитним него што су му били као младићу. Једном је описао себе као некога ко се попео на врх материјалног света, а затим погледао и открио да се с друге стране налази много више. Тамо, с друге стране материјалне планине, био је зов његовог вечног јаства и његовог односа с Божанским.
Његов син Dhani Харисон рекао је: „Знате, прочитао сам његово писмо мајци које је написао кад је имао двадесет четири године. Био је на турнеји или негде друго кад га је написао. У основи каже: Желим бити самореализован. Желим пронаћи Бога. Не занимају ме материјалне ствари, овај свет, слава – идем за правим циљем. И надам се да се не бринеш за мене, мама. Написао је то кад је имао двадесет четири године! И то је у основи била филозофија коју је имао до дана када је умро.“
У „The Art of Dying“ Харисон нас подсећа да је смрт највећа животна прилика. Долази време када свако од нас мора напустити овај материјални свет, а никаква молитва и наука не могу нас задржати овде ‒ али оно што уистину јесмо не престаје да постоји. Bhagavad Gita учи да никад није било времена када ја нисам постојао, ни ви, ни сви ови краљеви, нити ће у будућности ико од нас престати да постоји.
„The Art of Dying“ је једна од песама које је Харисон почео да пише у време Битлса. Реч је о периоду у којем је кренуо путем хиндуизма (1966), духовности и других аспеката индијске културе.
„Као деца, увек смо били подстицани да сами сазнамо у шта верујемо и шта је исправно, а шта погрешно“, сећа се Џорџова сестра Луиз Харисон. „Наша породица била је католичка, али увек смо имали глобалан поглед. Били смо духовни, а не религиозни као такви. Џорџ се није променио као особа након што је отишао у Индију; био је исти као што је увек био. Али постао је страствени апостол онога што је тамо пронашао и силно је желео да шири ту поруку.“
Харисон се у овој нумери бави темом реинкарнације (учењем о поновном или непрестаном враћању духа или душе у тело након смрти, које потиче из Upanishads, текстова старих индијских мудраца) и људском потребом да се избегне поновно рођење, ограничавањем радњи и мисли које доводе до повратка нечије душе у другом, земаљском облику живота. Био је то део приче о његовом духовном путу, тренутку када је одбацио узимање LSD-а и посветио се путу просветљења који води кроз медитацију и хиндуизам.
Доћи ће време када ћемо сви морати отићи одавде
There’ll come a time when all of us must leave here
Тада сестра Марија ништа не може учинити
Then nothing sister Mary can do
Задржаће ме овде с тобом
Will keep me here with you
Као ништа у овом животу што сам покушавао
As nothing in this life that I’ve been trying
Не би могло бити једнако или надмашити умеће умирања
Could equal or surpass the art of dying
Верујеш ли ми?
Do you believe me?
Доћи ће време када ће све твоје наде избледети
There’ll come a time when all your hopes are fading
Када ствари које су изгледале тако једноставно
When things that seemed so very plain
Постану страшан бол
Become an awful pain
Трагање за истином међу лажима
Searching for the truth among the lying
И одговор стиже када научиш умеће умирања
And answered when you’ve learned the art of dying
Али ти си још увек са мном
But you’re still with me
Али ако то желиш
But if you want it
Онда то мораш пронаћи
Then you must find it
Али кад га пронађеш
But when you have it
Више неће бити потребе за тим
There’ll be no need for it
Доћи ће време када ће се већина нас вратити овде
There’ll come a time when most of us return here
Враћени нашом жељом да будемо
Brought back by our desire to be
Савршен ентитет
A perfect entity
Проживљавајући милион година плача
Living through a million years of crying
Све док не схватиш умеће умирања
Until you’ve realized the art of dying
Верујеш ли ми?
Do you believe me?
„Кад умрем, желим бити потпуно свестан Бога, желим бити потпуно миран и не желим се бојати смрти.“
На крају, живот се наставља у вама и без вас. Само верујем да је ово само један мали делић; физички свет је само један мали део свемира. Тако да, на крају, то заправо и није толико важно.
Извор: Феномени
