Портал ИН4С је настао у вријеме када у Црној Гори није постојао готово ниједан слободан медиј, јер су сви били под директном идеолошком и полицијском палицом режима Мила Ђукановића. Ти медији су имали скоро један једини задатак, а то је сатанизација Срба и Српске православне цркве у Црној Гори
Коментари на фејсбуку, (Фото: ИН4С)
Нечовјечна и опасна кампања која се води против портала ИН4С могла би бити иницирана једино из криминалних централа и фашистичких умова који, попут овог коментатора, препоручују „метак у потиљак”.
Страховито је опасно што се недавно и један истакнути политичар, Ник Ђељошај, огласио поруком да ће разнијети у парампарчад портал ИН4С.
Ако се, дакле, уоче сви медијски, политички и „анонимни” канали који синхронизовано ударају на овај медиј, онда је отприлике јасно о чему се заправо ради.
Портал ИН4С је настао у вријеме када у Црној Гори није постојао готово ниједан слободан медиј, јер су сви били под директном идеолошком и полицијском палицом режима Мила Ђукановића. Ти медији су имали скоро један једини задатак, а то је сатанизација Срба и Српске православне цркве у Црној Гори.
Примарни циљ Мила Ђукановића био је да помоћу својих медија и „интелектуалаца” креира слику „државне опасности” која наводно долази од агресивних и на рат спремних Срба. Колико је то имало утемељења показале су литије, као несумњиво најдемократскији протест и процес који се у историји Црне Горе десио. Народу су отворене очи, али не и оним стварним узурпаторима друштвеног и демократског напретка.
Ник Ђељошај, (Фото: Вијести)
Ђукановић је заиста успио да двије деценије држи јавност у посједнутом стању ума. За то вријеме држава се полако претварала у приватну својину његову, његових службеника и посједнутих поданика.
Данас дјелује готово несхватљиво како дио црногорске јавности и даље баштини толерантан однос према фаталним учинцима претходног режима и медијским порталима који су двије деценије били, па и остали у служби тровања јавности, ширења шовинизма и мржње.
Ово подсјећање је у служби појашњења и одавања поште порталу ИН4С који је успио у таквој атмосфери да се одупире тоталитаризму, да раскринкава афере и коруптивне радње бившег система.
Да ли је, на концу, и овај портал упадао у епизоде ширења шовинизма? Апсолутно јесте. Али наспрам свега што се дешавало и још се дешава у сфери посједнутих и србофобних умова и медија, све то дјелује као медијска и шовинистичка лимунада.
Далекосежан отров садрже позиви да се нешто „разноси у парампарчад”, или редом елиминише „метком у потиљак”.
Милован Урван