Пише: Редакција
Прије непуног вијека, београдска је Политика била први медиј који је јавност Краљевине СХС упознао са одлуком краља Александра I Карађорђевића да укине Видовдански устав, распусти скупштину и преузме сву власт у земљи. Из данашње перспективе, са вишедеценијским искуством демократије, макар и само као јалове процедуре, тешко је разумјети искуство диктатуре и притисак који је она чинила на друштвени живот.
Београдска Политика ипак је, чак и под таквим притиском, успијевала пронаћи начин да остане вјерна духу својих оснивача, браће Рибникар, и да се не претвори у лист који се одрекао дигнитета.
Да, Политика је у данима након увођења диктатуре објављивала чланке у којима се изражавало неподијељено слагање са одлуком монарха и преносила вијести о акламацијском одушевљењу широм земље. Поред тога, Политика није отварала простор критички настројеним гласовима којих је несумњиво било, не само у западним крајевима краљевине.
Али Политика није, и то је оно што јој служи на част, допустила да послужи као оруђе режима за обрачун са политичким противницима, да их перфидно дифамира и да једнако перфидно тумачи њихове изјаве и потезе, као што то чини данашња Политика.
Небојша Поповић: Зашто АЕМ жмури на домаћи говор мржње или када улични рјечник замијени новинарство
Објашњење те разлике једноставно је. У првим деценијама свог постојања Политика је имала веома јасну уређивачку политику. Премда независни лист, она је чврсто стајала на државним и националним позицијама, чак и када је критиковала власти. Поред тога, та је Политика била инструмент којим је власт комуницирала са јавношћу и преко ког се јавност упознавала са плановима и циљевима владајућих структура. И најважније од свега, та је Политика знала и разумијевала шта су то држава и нација.
Данашња Политика, авај, не разумијева слојевита питања државе и нације, па стога на њих не може понудити ни ваљане одговоре нити може стати у функцију државе и нације. Умјесто тога, она се претворила у лични инструмент Александра Вучића за обрачун, често веома перфидан, са политичким неистомишљеницима и за промоцију натегнутих и историјски неутемељених и неувјерљивих идеолошких конструката који не уважавају деценије и вијекове стварног народног искуства.
Политика из епохе Александра Карађорђевића заступала је оно за шта је вјеровала да су државни и национални интереси. Политика из епохе Александра Вучића заступа оно за шта јој је из кабинета речено да су интереси Александра Вучића. С тачке гледишта данашње Политике и данашње власти у Србији, држава и нација су – небитни, скупа са својим интересима.
