Сада је најважније да, обједињени око Патријрха Пећког, учинимо све што можемо за нашу најмању браћу на Косову и Метохији, прије свега, да их не заборављамо у молитвама
У Недјељу Страшног суда навршило се двије године од избора и литургијског устоличења патријарха српског господина Порфирија. (Устоличење у трон архиепископа и патријараха пећких обављено је на Покров прошле године.)
За овај кратки период десило се пуно догађаја који ће сигурно ући у црквену историју. Без претензија на неко процјењивање донетих одлука и предузетих акција, мора се примјетити да је наш пастироначелник увијек био кадар да, како он то каже, изврши дјело Цркве. То се нарочито показало приликом избора и устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија, и приликом успостављања канонског јединства и давања аутокефалије Цркви у Македонији.
Данас је дан када се сјећамо наших дугова најмањим од браће Христове, и потписани нема вољу да разматра „велике црквене теме“, као што су избори и задужења већег него раније броја викарних епископа, итд.
Епархије се полако припремају да преко својих архијереја учествују у мајском Сабору и биће прилике да се о многим унутарцрквеним и друштвеним темама од интереса за Цркву изнесе став.
Сада је најважније да, обједињени око Патријрха Пећког, учинимо све што можемо за нашу најмању браћу на Косову и Метохији, прије свега, да их не заборављамо у молитвама.
Александар Живковић
