Prošle nedelje je književnik Dušan Kostić na stranicama „Politike“ postavio pitanjekoje zaslužuje najozbiljniju pažnju. Gde postaviti Njegošev mauzolej?
Njegoševa želja da se sahrani na Lovćenu ispunjena je: na vrhu Lovćena postoji danas kapela u koju su, pre nekoliko decenija prenete kosti velikog pesnika. Ova kapela svojom oblikovnom jednostavnošću, srasla je sa masivom Lovćena i danas predstavlja jedinstven objekat koji ne bi trablo rušiti, već staviti pod zaštitu zavoda koji se brinu o našim kulturnim spomenicima.
Meštrovićevo vajarsko delo, uobličeno jednom arhitektonskom kompozicijom, proglašeno je za mauzolej. Pitanje je koliko ono to jeste, i zato smatram da je sugestija izneta u Kostićevom članku dobrodošla: Meštrovićevo monumentalno delo treba postaviti na Cetinju, ali ne kao mauzolej, već kao spomenik.
Moje dugogodišnje iskustvo govori mi da podizanje novog mauzoleja na vrhu Lovćena predstavlja jedan zaista retko komplikovan i težak tehnički poduhvat. I pored gledišta da je savremena tehnika u mogućnosti da stvara čuda, činjenica je: gradnja novog mauzoleja zahteva ne samo ogromne materijalne žrtve, već pri tom teško da bi se iko mogao prihvatiti ovog posla s tim da garantujemo punu mogućnost izvršenja svega onoga što je zamišljeno. Verujem, čak, da bi se ubrzo od svega moralo odustati. Citiram uostalom jedan običan novinarski izveštaj od pre nekoliko meseci:
„Ispod samog vrha Lovćena bio se počeo probijati tunel koji bi trebalo izvući Meštrovićev spomenik Lovćenu. Gradnja je međutim obustavljena zbog velike poroznosti tla, tako da je ostalo otvoreno pitanje kako na Lovćensku kapu izneti golemi tovar od 28 tona“.
To znači, u stvari, da ne postoji definitivno rešenje kako da se savlada ovaj izuzetni tehnički problem. Pokušaj s tunelom, koji je u jednom času bio prihvaćen kao jedino moguće rešenje, otpao je, pa se evo nameće pitanje: da li dalje treba išta pokušavati ili ostaviti vrh Lovćena s kapelom koja već postoji, koju znaju generacije, koja se prosto sjedinila s kamenim kršom koji je okružuje, postala pojam i našla svoje mesto čak i u grbu NR Crne Gore?
Prihvatanjem ove druge odluke ostalo bi da se izgrađeni spomenik Njegošu postavi, kako predlaže drug Kostić, na onom divnom čistom prostoru kraj lepog Cetinjskog manastira. Na mestu koje bi bilo, pored svega ostalog, i znatno pristupačnije svima onima koji ne bi hteli da se liše jedinstvenog umetničkog doživljaja koji se stiče pri posmatranju skulpture velikog Meštrovića.
Arh. D. Leko
Politika, 14. IV 1963.
