Срећан дан државности Црне Горе!
Два 13. јула јесу два подвига слободе. Први (1878) је дошао као признање за вјековну храброст наших предака, други (1941) је дошао као потврда првог и подстицај да будуће генерације слободу љубе само ако су слободни људи и духом и тијелом.
Слобода не може бити половична, не може бити чин компромиса! Љубав према слободи није безусловна. То је љубав која се мора заслужити храброшћу и истинољубивим трудом.
13. јул 1941. јединствен је по томе што су наши дједови устали готово једногласно против фашизма. У том погледу није било дилеме. Остатак рата донио је језиво крвопролиће и расап међу браћом. Због те страховите и трагично пролите крви отпор фашизму мора бити вјечан.
Фашизам није побијеђен у Другом свјетском рату. Фашизам се обукао у јагњећу кожу, постајући, тако, још опаснији. Као да се обистинило једно прорицање, погрешно приписивано Винстону Черчилу, да ће фашисти у будућности себе називати антифашистима. Да, они то данас заиста баш тако чине.
Због камелеонске природе зла, данашњи отпор фашизму мора уз храброст испунити и захтјев мудрости. Зло се мора препознати, мора се препознати фашистичка подвала, да браћа нијесу браћа, него да су четници и партизани. Ратови пролазе, али не и зло. Оно чека само повољне околности да се изнова крв пролива. Да ли под лозинком старих или нових подјела, из перспективе зла то је увијек само техничко питање.
Милорад Дурутовић
Извор: Фејсбук
