Понедељак, 30 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Други век Бертолта Брехта: Дужина кашике

Журнал
Published: 26. октобар, 2023.
Share
Бертолт Брехт, (Фото: Холокауст Енциклопедија)
SHARE
Бертолт Брехт, (Фото: Холокауст Енциклопедија)

Пре нешто мање од сто година, 8. децембра 1923-е, у Старом театру у Лајпцигу праизведен је „Баал“, прва драма Бертолта Брехта: био је то почетак епохалне борбе, у којој је позориште постало оруђе које треба да промени свет.

 Без обзира што, са данашње тачке гледишта, исход ове борбе изгледа крајње неизвестан, исправност и замашност Брехтове намере показују се као једини начин на који позориште може сачувати свој смисао и оправдање.

А све је, у Брехтовом случају, почело разбарушено, авангардно и литерарно: но, премда јунака „Баала“ одликује „демонска моралност“, а комад је инспирисан судбином песника Вијона и „извесног Јозефа К.“, већ у  уводној „Химни великог Баала“ аутор демонстрира оно што ће касније бити означено као „брехтовски сонг“ – пропламсај критичке мисли који мења карактер позоришне илузије. Након радикалне суморности „Бубњева у ноћи“, следи прва иронично критичка синтеза у „Опери за три гроша“ (1928), где се цинично сликање „криминалног миљеа“ банде просјака убојито прожима са епском конкретношћу и изругивањем театарском и друштвеном „хепиенду“. Прошавши потом кроз фазу социјалних и дидактичких комада („Баденски поучак“ и „Мера“), Брехт је марксистичку идеологију употребио, али се није њом заслепео. Фамозни појмови „дистанце“ и „очуђења“ показују се као стратегија за много важнији подухват. Наиме, патња презрених и потлачених колектива превазилази самодовољност саосећања и постаје основа за својеврстан „позоришни разговор“, у којем и глумац и гледалац ступају на ризични терен – тамо где се заблуда реалности коригује животношћу театарске илузије.

 А онда долази раздобље синтезе: од „Кавкаског круга кредом“, који кроз егзибицију форме (драма у драми) преиспитује етику самог гледаоца, преко „Галилејевог живота“, чији шекспировски сломљен јунак разголићава фаустовску опсесију модерне науке, до вероватно јединог ремек-дела протеклог века које чува снагу и актуелност и у овом, нашем: „Мајка Храброст“, сурова одисеја Ане Фирлинг, жртве која живи и умире од сопствене заблуде – дакле, иконе свих ратова у којима се и даље огледа људски род. Верзија Софоклове „Антигоне“ која следи, није само својеврсни епилог Брехтовог опуса, већ и доказ кобне актуелности класичне трагедије у нашој данашњици.

Једна од омиљених Брехтових (пара) фраза гласи: „Ко са ђаволом жели да доручкује, мора да има дугачку кашику“. Дужину ове кашике Брехт је искушавао „доручкујући“ наспрам свих ђавола протеклог столећа: нацизма и Волстрита, Гулага и Хирошиме. И, без обзира шта је било „на столу“ – суровост или лицемерје, страх или похлепа, равнодушност или неправда – његова људска и позоришна глад је остајала неутољена и бескомпромисна. Може ли данашње позориште, фрагментарно и каћиперско, самозаљубљено и скрајнуто, у себи пронаћи барем искру ове глади, као једино завештање човека који је, како сам каже, „дошао из црних шума“?

Светислав Јованов

Извор: Дневник

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Монографија природног и животног мозаика Црне Горе
Next Article Књижевност: Како је Џонатан Френзен постао најконтроверзнији амерички писац

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Тројански ратници, римски богови, Херкул у мозаику старом 1.600 година откривеном у Сирији

Тројански ратници, римски богови, Херкул у мозаику старом 1.600 година откривеном у Сирији У централном…

By Журнал

Кабинет премијера: Опасно је да Вељовић савјетује Ђукановића

By Журнал

Журналов буквар: Ретардација

Пише: Елис Бекташ Ретардација која као појам у јужнословенски језички регистар улази из два правца,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Прича о књигама: Заљубљени читалац

By Журнал
Култура

Станислав Винавер: Лаза Костић

By Журнал
КултураНасловна 5

Оно што је било на почетку биће и на крају

By Журнал
КултураМозаик

Александар С. Пушкин: О Библији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?