Чујем често ових дана да је Дритан незаслужено отишао у опозицију. Јер, кренуо је у обрачун са криминалом, потписао ТУ са СПЦ, довршио жичару и разоружао браћу Бан. А види сад – како му се враћа?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Па има неке логике. Донекле. И Черчил је одбранио Британију од нациста али је изгубио на првим наредним изборима. То су неки закони демократије.
Но, друго, све то што је Дритан урадио, и што је апсолутно неоспорно, није и никад не би могао да постигне да није претходно поваљао Здравка са премијерске столице, а Бечића са столице шефа парламента… Удружен са ДПС „војницима“ разгрнуо је позорницу за свој One man show.
И колико год да је у томе био успјешан, толико је „морао знати“ да му се тај дупли пас са ДПС-ом, а против својих природних савезника, неће заборавити.
Дритан није пророк ни месија, него учесник у политичкој утакмици. И све то у бари која је препуна гладних крокодила. Ако данас остане жив и здрав, макар и испод воде „правећи се мртав“, вјерујем да има шансе да поново исплива. Искуснији и способнији.
До читања у сљедећем броју.
