Razgovarao: Dušan Velimirović
Od rođenja u Virovitici, detinjstva u Voćinu i Vukovaru, preko odrastanja u Londonu, pa do izveštavanja za Rojters iz Kenije, Pakistana i Meksika. Ovako ukratko izgleda životni put Dražena Jorgića koji je kao deo Rojtersovog tima dobio ovogodišnju Pulicerovu nagradu za istraživačko novinarstvo. Sa još nekolicinom koleginica i kolega istraživao je trgovinu i proizvodnju fentanila u SAD-u i Meksiku, a kao rezultat istraživanja nastala je sedmodelna serija tekstova nazvana “Fentanil Ekspres”.
Kao dopisnik iz Meksika, napravio je veliki deo posla razgovarajući sa direktnim učesnicima u proizvodnji i distribuciji, a nakon njihovih priča reagovala je i Trampova administracija. Za potrebe priče, naručili su hemikalije i opremu za 3.600 dolara, od čega su mogli napraviti drogu u vrednosti preko tri miliona dolara. Nisu proizveli fentanil, već su svu kupljenu robu uništili.
Osim Jorgića, u nagrađenom Rojtersovom timu bili su Moris Taman, Laura Gotešdiner, Stiven Eisenhamer, Dejzi Čung, Kristina Kuk, Majkl Martina, Antoni Slodkovski i Šanon Stejplton. Osim Pulicerove nagrade, Jorgić je osvojio, između ostalog, nagradu Robert Spirs Benjamin koju dodeljuje Overseas Press Club of America i nagradu The Katherine Graham za hrabrost i odgovornost White House Correspodents’ Association-a.
Fentanil je veoma jak lek protiv bolova koji spada u grupu lekova zvanih opioidi. Sličan je morfijumu, ali je 50 do sto puta jači. Koristi se u bolnicama za jake bolove, na primer posle operacija ili kod teških bolesti poput raka. Međutim, fentanil može biti vrlo opasan ako se koristi bez kontrole lekara. Čak i mala količina može izazvati predoziranje, pa i smrt, posebno ako ga neko uzme nesvesno ili pomešanog s drugim drogama. U poslednje vreme se često pominje jer ga dileri mešaju s drugim drogama (kao što su kokain ili heroin) da bi pojačali dejstvo, a ljudi to često ne znaju pa dolazi do tragičnih slučajeva.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, u SAD-u je od 2013. do 2023. od fentanila umrlo 411.847 ljudi, a najveći skok je zabeležen nakon početka pandemije korona virusa.
Kad je nastao problem sa korišćenjem fentanila u SAD-u?
Pandemija fentanila je jedna od najvećih priča u ovom delu sveta u poslednjih pet godina. Počelo je 2013. u Americi i u poslednjih 12 godina je gotovo pola miliona Amerikanaca umrlo od posledica uzimanja ove droge, što je više od broja poginulih Amerikanaca u Drugom svetskom ratu. Kad putujete Amerikom, kao što sam ja u protekle četiri godine, vidite po gradovima, mostovima ili tržnim centrima mnogo drogiranih ljudi. Ljudi na fentanilu izgledaju i ponašaju se drugačije nego oni na drugim drogama. Fentanil i kristalni met preuzimaju tržište droga.
Čim sam pre pet godina došao u Meksiko, počeo sam da pišem o tome jer je većina fentanila napravljena u ovoj državi. Kad je 2013. počela epidemija ove droge, većina praška je dolazila iz Kine. Sledeće godine su karteli počeli da uče kako se to proizvodi. Nisu ni znali kako se pravi, jer način na koji se proizvodi fentanil izgleda otprilike kao da se dve osobe zatvore u jednu sobu i tamo stvaraju konačni proizvod. S druge strane, Kinezi su imali profesionalne kompanije koje su proizvodile fentanil za medicinske svrhe. Njihov proizvod je bio profesionalan i sto odsto čist.
Koliko je bilo teško naručiti fentanil iz Kine?
U to vreme se moglo naručiti samo preko interneta, ilegalno, ali veoma lagano. Sve je dolazilo iz Kine. U međuvremenu su i Meksikanci naučili kako da naprave fentanil i da mu čistoća bude skoro sto odsto. Postajali su sve bolji, ali je Kina i dalje dominirala tržištem. U maju 2019. godine Kina je uvela zabranu izvoza fentanila. Ne znamo tačno koliko je u tom momentu fentanila dolazilo u SAD iz Kine, a koliko iz Meksika, ali pretpostavlja se da je bilo 80:20. Tada su, gotovo preko noći, meksički karteli preuzeli celo tržište. Iako je sam prašak fentanila prestao da dolazi iz Kine za Ameriku, nastavljen je uvoz najvažnijih sastojaka za njegovu proizvodnju.
Potrebno je oko deset hemikalija kako bi se proizveo fentanil, a od tih deset dve hemikalije je veoma teško nabaviti u Meksiku, pa to uvoze iz Kine i drugih država. Na taj način je nastavljen šverc hemikalija iz Kine. Kad je krenuo šverc iz Meksika u SAD, bilo je veoma teško da ga se zaustavi jer je granica ogromna, oko 3.500 kilometara, i svaki dan je pređe na stotine hiljada ljudi. Tada su se Amerikanci dosetili da sve zaustave pre nego što hemikalije za proizvodnju dođu u Meksiko.
Pokušali smo da razumemo šverc hemikalija iz Kine za Meksiko pa je jedan kolega, istraživački novinar iz Nju Jorka, želeo da istraži podatke o izvozu, da vidi ko šalje koje hemikalije i da pokuša da pronađe aktere koji imaju podatke o trgovini i izvozu. Pronašli smo ljude koji su uvozili hemikalije, tada još legalno. Nakon što su shvatili da ih američke vlasti prate, sve je postalo deo podzemnih radnji.
Fentanil, sintetički heroin, seje smrt i u Meksiku, prelivajući se iz Amerike
Tada ste došli na ideju da istražite kako ceo sistem funkcioniše. Šta je prvo što ste napravili kad ste krenuli u priču?
Tada je javnost veoma malo znala o celom procesu. Jedan kolega je imao ideju da naručimo hemikalije iz Kine u SAD i Meksiko. Od deset hemikalija, dve smo morali naručiti, one su bile legalne. Nisam odmah počeo da radim sa timom jer sam bio na porodiljnom dopustu, ali sam odmah po dolasku na posao otišao u grad Kuliakan gde sam razgovarao sa ljudima iz poznatog kartela Sinaloa o tome kako se pravi fentanil. Ispostavilo se da je to veoma lagano, kako bi oni rekli, “kao da pravite pileću supu”. Razgovor sa ljudima iz kartela je bila tema prve priče iz ovog serijala.
Koliko je uopšte opasno razgovarati sa ljudima iz kartela?
Poslednjih pet godina sam često boravio u Sinaloi. Meksiko je izuzetno opasan za novinare, ali manje za strance poput mene. Oni su poslovni ljudi, iako ih Amerikanci nazivaju teroristima. Ne zanima ih ideologija, rasa, nacionalnost, vera, na prvom mestu im je biznis. Ne vole da ubijaju strance jer je to loše za posao.
Kad ubiju meksičke novinare, niko ništa ne preduzima, državu to ne zanima. Tako da sam se sastao sa ljudima iz kartela, poput sikarija (ubica) i kuvara. To su ljudi koji imaju samo nekoliko razreda škole, ali naučili su da prave fentanil. U isto vreme smo počeli da razmišljamo i o drugim pričama iz serije. Kad radimo sa Rojtersom, ne pišemo samo jedan članak, već nekoliko priča da bismo prikazali kako funkcioniše ceo sistem.
Kako hemikalije dolaze u Meksiko?
Kroz razgovor sa ljudima iz kartela saznao sam nešto veoma zanimljivo, a to je da većina hemikalija na putu ka Meksiku dolazi kroz Sjedinjene Američke Države. To je bilo veoma čudno jer su Amerikanci zahtevali od Meksikanaca da moraju suzbiti uvoz hemikalija iz Kine, a na kraju se ispostavilo da prolaze kroz SAD. U SAD svaki dan uđe četiri miliona paketa iz celog sveta i onda su karteli odlučili da šalju hemikalije u Ameriku jer je teško proveriti toliki broj paketa.
Takođe, kad roba ide iz Meksika u Ameriku, carinici su veoma rigorozni i proveravaju svaki automobil, dok je u suprotnom smeru drugačije – slabo proveravaju automobile koji idu iz SAD-a za Meksiko. Ispostavilo se da je lakše da hemikalije idu iz Kine u Meksiko preko SAD-a, nego obrnuto. Napravio sam grafičku priču kako bih to pojasnio. Trebalo nam je oko devet meseci kako bismo napravili istraživanje. Pričali smo sa ljudima iz kartela, Kine, SAD-a i policije, ispitali smo preko 60 ljudi.
Kakav su odjek u javnosti imale vaše priče nakon što su počele izlaziti u medijima?
Dobili smo super reakcije jer se to dešavalo za vreme političke kampanje u Americi, gde je fentanil bio dosta važna tema. Mnogo ljudi je gledalo šta smo radili. Trampova administracija je htela da promeni odnose sa Kinom pa su pratili kako dolaze hemikalije. Nakon toga su hteli da zatvore rupe kroz koje funkcioniše šverc. Vlada pokušava da promeni trgovinske zakone, a čuli smo da je jedan od razloga i naša priča jer ima veliki uticaj.
Ponekad je teško videti direktni odjek, ali smo čuli od ljudi iz vlade da smo mnogo uticali. Znali smo da imamo jako dobar rad, da ima mnogo potencijala. Prva priča je bila izuzetno važna, ali važne su bile i druge komponente tog sistema i biznisa koji smo istraživali.
Možda je najveći pokazatelj baš to što ste osvojili Pulicerovu nagradu. Kako je to sve izgledalo?
To je šlag na torti, fenomenalno. Nešto što kao novinar ne očekujete da će vam se desiti. U oktobru će biti ceremonija dodele nagrade u Nju Jorku.
Radili ste kao reporter iz zemalja koje su zahvaćene ratom i kriminalom. Kako je to uticalo nas vas kao novinara i kao osobu?
Rođen sam u bivšoj Jugoslaviji, bio sam izbeglica u detinjstvu. Mislim da vas izveštavanje iz svih tih zemalja dodatno motiviše da posao radite dobro i da štitite istinu. Kad vidite ogromne nepravde, veliku korupciju, duboko ukorenjeno ugnjetavanje u određenim mestima, bilo da dolazi od institucija ili bogatih elita, ili jednostavno ogromno siromaštvo na svakom koraku, shvatite koliko je novinarski posao važan.
Važno je da se istina kaže moćnicima, ali i da se razotkriju stvari koje možda lokalni novinari nisu u poziciji da istraže jer je rizik za njih mnogo veći. Zanimljivo mi je raditi u državama koje imaju velike probleme, koje nisu deo zapadnog sveta, jer se u njima mogu naći bolje i zanimljivije priče.
Uskoro počinjete da radite na knjizi o kartelu Sinaloa. O čemu se tačno radi?
El Čapo, koji je bio na čelu kartela, trenutno je u strogo čuvanom zatvoru. Njegovi sinovi su jedno vreme bili izuzetno moćni, neki su u zatvoru, a neki i dalje na slobodi. Postali su jedni od najmoćnijih narkodilera na svetu. Imaju dosta zanimljive biografije. Njihov otac je odrastao u velikom siromaštvu, nije imao šta da jede, prodavao je naranče na ulici, jahao magarca po selu, a oni su vozili Ferarije od tinejdžerske dobi i pohađali najprestižnije škole.
Pitanje je zašto su se ti momci uvukli u posao svog oca. Nisam u kontaktu direktno sa njima, ali jesam sa ljudima oko njih. Knjiga govori i kako se svet droge promenio u poslednjih deset godina, s obzirom na pojavu sintetičkih droga poput fentanila. Ima rizika, ali nadam se da će sve proći u redu.
Izvor: Portal Novosti
