Пише: Драгутин Ненезић
Дешавања последњих месеци на језеру Газиводе су без сумње добро позната свима који прате ситуацију на Косову, па овде нећу трошити простор на подсећање, нити могу, због своје личне укључености у неке од поступака који се воде, да идем превише у детаље. Оно што желим је да истакнем три димензије које се у јавности често превиђају, као и да предложим нека могућа решења онима који стварно не дају Газиводе – а то су искључиво мештани Ибарског Колашина.
Прва димензија је наравно правна. Могло се свашта прочитати, али ми се чини да се олако пренебрегла суштина – после правног фијаска са експропријацијом зарад изградње база (који је, на моју велику жалост, остао без епилога), Куртијева власт се одлучила за голу силу, овог пута и без привида права.
Ненадлежно предузеће Ибар Лепенац без икаквог претходног поступка исељава и руши куће, чиме власницима заправо онемогућава да користе било које правно средство осим државинске тужбе, или, за оне одважније, кривичне пријаве против директора Мујке, оптуженог за корупцију и бившег ЈУЛ-овца.
Сасвим у складу са селективношћу и волунтаризмом ове власти, потпуно се занемарује историјски (а добрим делом и правни – но оставимо то судовима) контекст у ком су настала насеља и објекти на обалама језера, који свој корен вуче још из времена прве експропријације у циљу изградње бране.
Коначно, ако причамо о правном систему у ком се све дешава, овим радњама се крши барем десетак одредби косовског устава, као и бар три међународна документа који се по том уставу директно примењују на Косову – а да се то тренутно не може истаћи пред судовима, јер рушиоци (тренутно) не остављају правну могужност за тако нешто..
Драгутин Ненезић: Шта је договорено 14. марта – примена закона о странцима и/или интеграција
Друга димензија је стратешка. Нико тренутно не говори о томе зашто се руши – да ли то има везе са близином споменуте базе, као и другим објектима на језеру који су заузети од стране разних безбедносних формација?
Или пак има везе са стварањем приступа према Мокрој Гори, која је још у режиму прелиминарне заштите, како би се, како неки говоре, изградила жичара или нека друга туристичка инфраструктура (иако се објекти који се нападају, од кампа до хотела, заправо налазе на бранику туристичке валоризације Газивода)?
Или се једноставно желе са обале језера склонити Срби, који тамо заправо живе, независно од кампова, хотела и викендица, нпр. у селу Резала? Или, напокон, све ово заједно?
Трећа димензија је политичка. Косово можда клизи ка новим изборима, а можда и не. Свакако, Курти је показао да му одговара да је стално у изборним циклусима и техничким владама, као и да нема неке велике резултате ван малтретирања Срба, па је удар на Газиводе, услед симболике коју оне носе, идеалан за још једну кампању, чија је суштина брисање свега српског – били то називи места, присуство у правосудним органима, или једноставно трагови голог постојања.
Одговор на ово такође мора имати више димензија, али то у овом тренутку није могуће, јер се стратешка и политичка димензија препуштају заговорницима политике активног незамерања, која је преплавила све нивое власти, од органа Републике Србије до Српске листе, после догађаја у Бањској.
Такав одговор, рецимо, није изостао када се радило о масовним експропријацијама, иако се то дешавало по напуштању институција – али пре Бањске. И такав одговор се, можда наивно, могао очекивати по повратку у институције (пре свега општине, почевши од Зубиног Потока), али његово изостајање јасно говори о томе какав је раскорак између очекиваног и могућег с једне, и стварног, с друге стране.
Сличне су томе, и вероватно суштински повезане, реакције међународног фактора – изражава се забринутост, али се багерима тиме не може стати на пут.
Па, како им се онда може стати на пут? По мени, само што ширим коришћењем правних средстава које косовски систем пружа онима који су у њега затворени.
Државинске тужбе се подносе, и надам се да ће се са тиме наставити. Надам се да ће се ускоро покренути и друге врсте поступака, које улазе у суштину права Срба на језеру, као и суштину неправа поступања Мујке и Куртија.
Где је једна кривична пријава против Мујке, може их имати и још. Иако немам илузија о праведности косовског правног система, мислим да је једини начин да се она потпуно демаскира овај, и у том смислу са својим колегама стојим на располагању свим Колашинцима.
На крају, симболично је то што овај текст пишем на 15. годишњицу свима познатих дешавања на Северном Косову. Свако ко је тада био ту може да се сети колико је нереално било замислити да ће се за само 15 година овакве ствари дешавати на том простору.
Исто тако, волео бих да за неких нових 15 година може рећи то исто – да ће ситуација бити радикално другачија него што је то данас, до мере да се данас чини незамисливим. Рецимо, да нико не руши српске куће, нити да хапси Србе. За то, Срби морају чувати и себе и своје куће, а Колашинци ових дана показују како се то ради.
Извор: KoSSev
