Пише: Драго Пилсел
Ове недјеље 18. листопада у подне Папа се појавио на прозору свога стана у Апостолској палачи у Ватикану те се обратио вјерницима први пут након операције плућа којој је подвргнут прошлог уторка. Након што је у суботу послијеподне отпуштен из болнице, појавио се насмијешен, а његове уводне ријечи биле су једноставне: ”Драга браћо и сестре, сретна недјеља.” У завршном обраћању окупљенима на Тргу светог Петра – њих око 15.000 – захвалио је свима на молитвама тијеком његова опоравка, а изразио је захвалност и медицинском особљу болнице Гемлли.
”Након што је ова осјетљива фаза остала иза нас, као што знате, сада ћу поступно наставити са својим активностима”, објавио је – а његово је излагање трајало нешто више од 10 минута, што је краће него што је уобичајено за такве пригоде. Пажљив одабир ријечи ”поступно” сугерира да се још неће вратити својој пуној, редовитој рутини; истовремено, остаје нејасно хоће ли на крају ипак реализирати планирано путовање у Уругвај, Аргентину и Перу, предвиђено за раздобље од 6. до 17. студенога.
На тај начин, посебно раздобље које је прекинуло нормални развој понтификата Лава XIV. завршава управо на оном мјесту на којем је и започело. Прије само тједан дана – такођер тијеком недјељне молитве Анђео Господњи – објавио је да му је откривен чвор на плућима те да ће морати на операцију. Захват је обављен у уторак, два дана касније, у римској болници Гемелли; показало се да је ријеч о злоћудном тумору, што је Ватикан потврдио исте вечери. Радило се о аденокарциному, који је у потпуности уклоњен, заједно с цијелим доњим плућним режњем. Иначе, ово је први пута да је неки папа опериран због злочудног тумора.
Од овог тренутка надаље, главно је питање какви ће бити резултати постоперативних претрага; они ће одредити је ли рак у потпуности излијечен те је ли потребно даљње лијечење – попут циклуса кемотерапије – што би утјецало на физичко стање пацијента и његову свакодневицу.
Драго Пилсел: Усташке заставе у Чикагу и Кутлешине жртве тоталитаризма
Резултати хистолошких претрага очекују се између 10 и 14 дана након захвата – то јест, отприлике између 23. и 27. листопада. То ће бити пресудан тренутак за разумијевање утјецаја болести на будућност понтификата. Тада ће се одлучити иде ли на пут у Јужну Америку или се оно одгађа, односно иде ли али у скраћеном програму.
Предстојеће путовање у Јужну Америку – као прва сљедећа обвеза – физички је врло захтјевно. Предвиђено је укупно 14 летова и више од 40 говора; план пута укључује посјет Куску у Перуу, који се налази на надморској висини већој од 3300 метара, гдје се могу појавити потешкоће с дисањем. У сриједу је Даниел Стурла, надбискуп Монтевидеа, у изјави за телевизијску мрежу Телемундо први пут признао како ”постоји могућност да му лијечници тренутачно не допусте одлазак јер мора проћи одређени облик лијечења, иако би можда могао отпутовати касније”. Неколико сати касније, перуанска политичарка Кеико Фујимори изјавила је да би се датуми Папина посјета могли промијенити, напоменувши да ће његов опоравак ”трајати дуље него што се очекивало”.
Ове недјеље Папа није износио додатне појединости о свом здравственом стању, већ је понудио размишљање слично онима каква су у сличним приликама износили његови претходници: ”Ово ме искуство потакнуло да на посебан начин осјетим близину оних који пролазе кроз болест.” ”Доиста сам осјетио вашу подршку”, рекао је, захваливши свима који су протеклих дана молили за њега.
У својој традиционалној недјељној катехези, Папа се осврнуо на познати еванђеоски одломак који позива да се цару дâ оно што је царево, а Богу оно што је Божје: ”У Исусу проматрамо Бога који се не боји повијести; напротив, Он долази живјети у њој. Његово краљевство не укида људске улоге ни одговорности. Ипак, Он од нас тражи да живимо честито – ослобођени ниских амбиција и неправедних интереса.” На крају је потакнуо вјернике да слиједе то поучавање: ”Будите искрени, без страха или лицемјерја, те слободни чинити добро.”
Папа је отпуштен у суботу, три дана раније него што се првотно очекивало – Ватикан је претходно најавио да ће болничко лијечење трајати најмање тједан дана, а Папин распоред био је обустављен до идућег уторка. Тиме Света Столица наставља одашиљати поруку нормалности и оптимизма, након забринутости с којом је вијест испрва примљена. Ипак, унутар Ватикана и даље влада велика неизвјесност у погледу непосредне будућности.
Путовање у Латинску Америку за сада остаје у распореду, а лијечник који је оперирао Папу – торакални кирург др. Стефано Маргаритора – изјавио је у суботу за Ватикан њуз да ”нема медицинских разлога који би спријечили” Папу да крене на то путовање. ”Након овакве врсте операције, сматрам да је за потпуни физички опоравак потребно неколико тједана. Стога, с обзиром на то да је прошло већ готово тједан дана, очекујем да би се Папа могао потпуно опоравити за десетак дана”, изјавио је.
Атмосфера се у Ватикану промијенила преко ноћи, а будућност је постала неизвјеснија. Вијест о злоћудном тумору Лава XIV. изазвала је запрепаштење – стигла је свега 17 мјесеци након његова избора у свибњу 2025., и то у тренутку када су многи претпостављали да га, с обзиром на то да има 71 годину и добро је физичко здравље (и активно се бави спортом), чека дуг понтификат.
Неки су мислили да имамо Папу за идућих 20 година, но сада то више није сигурно; то мијења све у Курији – цјелокупну динамику.
Нитко није претпостављао да ће ситуација већ ући у фазу коју обиљежава нарушено здравље или слабост папе – слично као у посљедњим годинама Ивана Павла II., готово тијеком цијелог понтификата Бенедикта XVI. или у каснијем раздобљу службе папе Фрање.
Иако тек треба видјети колики су размјери његове болести и какво би лијечење она могла захтијевати, Лав XIV. већ се показује као крхкија фигура. Чујем како су многи сада у неком ”привременом” стању; различити блокови моћи одједном схваћају да се морају реорганизирати – све се почиње мијењати.
За сада је Папин распоред обустављен, а његово амбициозно путовање у Уругвај, Аргентину и Перу – планирано за раздобље од 6. до 17. студенога – још је упитно. У недјељу, када је објавио да ће бити подвргнут операцији, Папа је дао наслутити да путовање остаје у плану; но, након потврде да је тумор злоћудан, све је сада под знаком питања. Наравно, милијуни моле за папино здравље, па тако и овдје потписани новинар.
Термин захвата већ је био планиран тако да остави размак од најмање три тједна – што је препоручено раздобље прије него што је сигурно летјети након операције плућа. Међутим, сада у обзир долазе и други чимбеници, будући да резултати анализе тумора неће бити доступни још 10 до 14 дана; ти би резултати могли указивати на то да су Роберту Превосту потребни кемотерапија или зрачење.
Раздобље између 23. и 27. листопада бит ће пресудан тренутак за разумијевање тренутачних околности и могућег развоја понтификата; Папа, који пролази кроз захтјевне медицинске третмане, морат ће прилагодити опсег својих обвеза и ограничити појављивање у јавности. У крајњем случају – ако га снага изда – могло би се поновно поставити питање оставке, слиједећи преседан који је 2013. године поставио Бенедикт XVI. повлачењем са службе. У сваком случају, то ће оснажити утјецај његова ужег круга сурадника, будући да ће им он морати препустити већи дио одговорности.
У сваком случају, чак и ако до посјета Латинској Америци доиста дође, путовања на велике удаљености можда не долазе у обзир. За идућу годину није било планираних таквих путовања – осим одласка у Јужну Кореју на Свјетски дан младих – а с обзиром на тренутну ситуацију, сви остали слични планови бит ће стављени на чекање.
Заправо, то мијења цјелокупну временску концепцију понтификата – како за самог Папу, који о питањима размишља из дугорочне перспективе, тако и за оне у његовој близини.
Све до сада, Лав XIV. био је папа који је дјеловао промишљено, дубоко разматрајући сваки свој потез прије доношења одлуке, будући да је пред собом имао много времена. Сада би се, међутим – овисно о надолазећој дијагнози и даљњем тијеку лијечења – могао суочити са смањеном снагом те бити присиљен пажљиво бирати битке у које ће се упустити. Неке ће друге, једноставно, препустити своме насљеднику.
Кроз повијест, сваки је папа морао одвагнути властите снаге када је одлучивао како провести оно што је сматрао нужним – и којим темпом. Примјерице, Иван XXIII. изабран је 1958. године у доби од 76 година; био је већ у поодмаклој доби и прилично крхког здравља, па се подразумијевало да ће његов понтификат бити кратак. Ипак, у нешто више од четири године сазвао је Други ватикански концил и преобразио Цркву – иницијативу коју је најавио свега три мјесеца након почетка свог понтификата.
Бит ће занимљиво видјети хоће ли његова болест утјецати на то како ће Лав XIV. водити свој понтификат те хоће ли то можда довести до убрзања проведбе његова програма.
Такођер је неизбјежно да Папа почне размишљати о насљеђивању, путем помно осмишљених именовања и промјена у организацијској структури – процеса који су се досад одвијали одмјереним темпом. Примјерице, потез који је повукао у петак прије најаве да је озбиљно болестан сада се сагледава у новом свјетлу: посве неочекивано, именовао је филипинског кардинала Луиса Антонија Таглеа – који је тијеком посљедње конклаве словио као могући кандидат за папу – новим деканом Кардиналског збора, што је кључна улога тијеком раздобља sede vacante (раздобља у којем је Света Столица упражњена).
У суботу је такођер именовао генералног викара Његове Светости за Град Ватикан – још једну дужност која остаје на снази и након папине смрти (или оставке) – додијеливши ту улогу талијанском фрањевцу, надбискупу Виторију Франћеску Виоли. Ријеч је о двјема одлукама које је донио прије него што је у недјељу најавио свој предстојећи оперативни захват, а оне су сада јасније.
Нова ситуација такођер ће открити какав ће бити приступ Ватикана транспарентности и комуникацијској политици у будућности, када је ријеч о здравственом стању папе. Тај се приступ посљедњих година мијењао; све до времена Ивана Павла II. – првог папе који је примљен у болницу, поликлинику Гемелли – та је тема била својеврсни табу. Циљ је био очувати готово свету ауру која је окруживала лик папе. Уз врло мало или нимало информација, папе би једноставно преминуле. Изненадна и контроверзна смрт Ивана Павла И. 1978. године, након само 33 дана понтификата, заслужује посебну расправу; обдукција није проведена, а службена верзија догађаја с временом се мијењала. У новије вријеме, тијеком боравака папе Фрање у болници 2025. године, објављивана су свакодневна – додуше врло кратка – извјешћа о његову здравственом стању.
Овога је пута сам Папа, с прозора који гледа на Трг светог Петра, тијеком молитве Анђеоског поздрављења најавио своју операцију – био је то чин искрености и транспарентности какав се ријетко виђа (Иван Павао II. учинио је исто 1992. године, тијеком једне од својих бројних хоспитализација у болници Гемелли). Штовише, постало је јасно да је Апостолска палача – на темељу прелиминарних претрага – већ прије захвата знала да је тумор злоћудан, но та је информација објављена тек у уторак навечер, након завршетка операције.
Управо је та вијест одјекнула попут бомбе и промијенила све. Одлука о путовању у Латинску Америку послужит ће као сљедећи показатељ стварног стања ствари.
За крај, као доказ да је овај папа посебан, говори вијест да је у петак, након што је служио мису у болници телефонирао Владимиру Путину молећи га за примирје.
Папа је тијеком разговора изразио забринутост због тешке хуманитарне ситуације у граду Олешкију у Херсонској области.
Затражио је примирје како би се омогућила достава прехрамбене и медицинске помоћи те добровољна и сигурна евакуација цивилног становништва. На завршетку разговора поновно је потврдио залагање Свете Столице за дијалог и мир.
Подсјећам да је Лав XIV. у недјељу, 11. листопада, након молитве Анђеоскога поздрављења упутио је још један снажан апел за мир између Украјине и Русије. Упозорио је на трагичан број жртава и разарање инфраструктуре у објема земљама те на тешке посљедице сукоба за најсиромашније становништво свијета због онемогућенога сигурног пријевоза житарица преко Црнога мора. Лав је истакнуо да свагдашњи крух милијуна људи не може бити талац рата.
Украјина је пак овај викенд дроновима напала Санкт Петерсбург. Погођени су нафтни терминал, податковни центар руске друштвене мреже контакте и важан мост.
Извор: Аутограф.хр
