Пише: Драган Стојановић
У црмничком селу Сотонићи почела је берба грожђа. Од ране зоре окупљају се берачи, спремни да проведу дан у винограду, али и у дружењу које је некада било незаобилазни дио сваке бербе.
Род је добар, каже виноградар Ђуро Марковић, који на свом имању има виноград са више од хиљаду чокота винове лозе. Од њих производи вино и ракију за своју породицу и пријатеље.
Овога јутра берачи су почели да се окупљају од ране зоре како би убрали грожђе са 800 чокота лозе. Марковић очекује да ће са тог дијела винограда добити око 1.800 килограма грожђа, односно приближно 450 литара вина.
Свака црмничка берба почиње на исти начин – домаћом ракијом и доручком. На тераси Марковића послужене су приганице, сир и мед, које је припремила Ђурова супруга Милка. Заједнички доручак био је прилика да се берачи окупе, окријепе и припреме за посао који их чека у винограду.
Након доручка, Ђуро је берачима подијелио алат за брање грожђа – маказе, мање и веће посуде за грожђе, као и колица за транспорт. Тако је почео дан у винограду, између редова лозе, са корпама које се постепено пуне зрелим гроздовима.
Марковић је окупљеним берачима рекао да је квалитет грожђа добар. Висок садржај шећера у грожђу, који је око 23, како је казао, обећава и висок квалитет вина. Ипак, суша није погодовала винограду, па су укупне винске киселине, према његовим ријечима, морале бити много веће него што су сада.
– Наше поднебље је богомдано, али је виноградарство мукотрпан посао. Но, ко има вољу и афинитет, а посебно душу према виноградима, он ужива у свему томе – каже Ђуро.
Берби је присуствовао и Ђуров син Драган, који је за ову прилику дошао из Београда. За њега је долазак у Сотониће и учешће у берби више од помоћи породици – то је повратак једном времену и начину живота који се памти по заједништву.
– Мирис јесени, разговор, шале и смијех враћају нас у нека прошла времена, када се берба обављала пријатељски – подсјећа он.
Посебно радује чињеница да и млађи нараштаји учествују у берби. Међу берачима се нашао и Никола Ђуричић из Котора, који је дошао заједно са родитељима. За његову породицу, учешће у берби прилика је да се најмлађи упознају са традицијом и науче како се некада, али и данас, у Црмници обавља овај посао.
– Нека се учи на вријеме – каже његов отац Војо.
Уз редове лозе и пуне посуде грожђа наставља се прича о Црмници, крају у којем су виноград и вино много више од пољопривреде. Они су дио породичног живота, традиције и окупљања.
Љубо Марковић каже да „нема ништа без Црмнице“.
– Овдје је најбоље када се окупе породица и пријатељи. То нема цијену – каже он.
Уз шалу, разговор и пријатељску руку, берба постаје више од пољопривредног посла. Она је слика заједништва које чува дух црмничких села. Управо тако је доживљава и Митар Марковић, којег су присутни изабрали за најбољег берача.
Његов избор није само признање за спретност и труд у винограду, већ и симбол атмосфере која прати овакве дане – када се посао дијели, а заједнички ужива.
– Нека ова берба буде права награда за сву посвећеност коју су у протеклој години уложили Ђуро и Милка – казао је Марко Марковић, који је прије неколико дана обрао грожђе у свом винограду.
Како дан одмиче, редови винове лозе остају све празнији, а посуде са грожђем све пуније. Умор од рада полако замјењује задовољство због добро обављеног посла. Оно што је почело у раним јутарњим сатима, уз домаћу ракију и доручак, завршава се у истом духу – заједнички.
Цјелодневно дружење на крају је завршено ручком и заливено уживањем у доброј капљици – прошлогодишњем домаћем вину из подрума Марковића.
У Сотонићима је тако још једна берба протекла у знаку грожђа, рада, породице и пријатеља. Јер, како поручују домаћини, у Црмници се не бере само грожђе. Бербом се чувају и обичаји, дружење и дух једног краја.
Извор: Дан
