Пише: Драган Максимовић
Седам је година од првог таласа миграната који су у већем броју ушли у Босну и Херцеговину, након што су Мађарска и Хрватска 2015. затвориле границе. Од тада до данас на територији БиХ боравило је на хиљаде миграната. Неки су остали у земљи, а неки пронашли уточиште у земљама Европске уније и Великој Британији.
Ови други могли би да доживе исту судбину враћања у БиХ, уколико се као тачним испостави план британске владе о постизању споразума са Србијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Албанијом (чији је премијер Еди Рама већ одбио такву могућност).
Међутим, Сједињене Америчке Државе постигле су споразум са Косовом за смештај око 50 миграната који ће бити депортовани из САД, што би могла да буде потврда ранијих најава да ће Трампова администрација користити Западни Балкан као центар за депортације.
Трговина мигрантима
Што се тиче БиХ, то питање поново је актуелизовано након мигрантских таласа протеклих неколико година, у којима је, приликом нелегалног преласка граница, на десетине миграната изгубило животе. Све је добило и политичку димензију, јер најава из Велике Британије о депортацијама у БиХ не може бити реализована док се не потпише споразум о реадмисији, за шта је потребна сагласност све три етничке стране у БиХ. То ће се тешко догодити, уколико не буде било неког скривеног интереса или „отплате дугова“.
У Републици Српској први су се успротивили таквом плану. Због тога је заказана и седница Народне скупштине РС, која би требала да заузме став о питању миграната на територији тог ентитета – и то иако званичне потврде нема, нити могућности депортације, јер за то не постоје споразуми.
„Ми нећемо да будемо паркинг за то док ја водим Републику Српску“ рекао је Милорад Додик. „Босна и Херцеговина неће потписати споразум са било којом европском земљом да примамо мигранте које су они позвали да дођу код њих. Ми их нисмо звали и не желимо да чистимо њихову прљавштину коју су у том погледу оставили“, нагласио је председник РС. Он је у Скупштину упутио иницијативу да се размотри информација о мигрантима како би се, како је објаснио, на време „донеле мере поводом најаве влада Велике Британије и других земаља“.
Додик је оптужио и опозицију из Републике Српске – која последњих месеци покушава да његову странку СНСД избаци из државне власти – да је спремна на све за неколико функција у Сарајеву, па и на увоз миграната.
Члан Главног одбора опозиционе СДС, Маринко Божовић, одмах је одговорио: „Теби да то понуде да би ти скинули санкције, не би размишљао секунду“, написао је Божовић на мрежи Икс одговарајући Додику.
Долазак миграната у затворене кампове?
У Босни и Херцеговини тренутно постоје четири кампа за прихват миграната: Липа и Борићи код Бихаћа, као и Блажуј и Ушивак у Кантону Сарајево. Због великог безбедносног ризика, покренута је иницијатива да се камп Блажуј хитно затвори.
„Мигрантски камп и сав криминал којем сведочимо, па и убиства, стварају огроман проблем и локалном становништву и развоју општине Илиџа“, оценио је посланик СДП БиХ у државном парламенту Саша Маганизовић, који је и покренуо иницијативу.
Међутим, да би се неки камп затворио, потребно је отворити нови који би задовољавао све потребе за привремени прихват миграната, поручују из Службе за послове са странцима. Због тога је у овом тренутку готово немогуће затворити камп, јер би то значило утврђивање нове локације коју је због отпора становништва готово немогуће пронаћи.
„Ма какви мигранти, доста је. Прихватали смо, а онда нема шта не раде“ – „Ја бих то протерао све одавде. Нека се врате у своје земље или нека иду у Европу. Они су им и отворили границе“, кажу нам грађани Сарајева.
„Британски пријатељи“
Није прошло много од највеће мигрантске кризе у БиХ, када је дошло до паљења кампа Липа код Бихаћа, а након што су затворени прихватни центри у Бихаћу и Цазину, и мигранти 2021. депортовани у Сарајево. На стотине миграната данима је тада чекало одлуку надлежних, с обзиром на то да ниједан кантон није хтео да их прими из Унско-санског кантона, након затварања кампа Вучјак.
Иако су након тога успостављена четири кампа, безбедносна ситуација у њима изразито је неповољна, па становништво, али и део политичара, захтевају затварање неких од њих – посебно након најава да би њихов број могао да порасте, уколико се испоставе као тачне најаве о њиховој депортацији у земље Западног Балкана.
С друге стране, министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, каже да нема информацију о могућој депортацији миграната, али додаје и да је спреман на разговор: „Никада нећемо бити део решења нечијег проблема. Ако то буде иницијатива наших пријатеља из Велике Британије, озбиљно ћемо и аргументовано рећи шта БиХ може, а шта не може“, каже Конаковић.
Складиште за мигранте
У Служби за послове са странцима у БиХ одговарају да је у оваквим условима прихват миграната из Велике Британије немогућ. „Не видим како они то мисле да изведу. БиХ нема потписан никакав споразум са Великом Британијом“, рекао је медијима у БиХ директор Службе за послове са странцима, Жарко Лакета.
Организација Хјуман рајтс воч је, поводом иницијативе за успостављање тзв. Центра за повратак у трећим земљама за тражиоце азила, саопштила да би Европска унија и Велика Британија требало да престану да користе Балкан као „складиште за мигранте“.
„Уместо да третирају Балкан као складиште за мигранте, Европска унија и Велика Британије могле би да играју важну улогу у подршци развоју функционалних система азила и бољих оквира за заштиту права миграната“, саопштили су из те организације за заштиту људских права, наводећи притом пример Босне и Херцеговине као земље која се већ користи „као одлагалиште за људе који се случајно нађу у транзиту ка ЕУ“.
Извор: DW
