Piše: dr Vladan S Bojić
Istinski patriota — rodoljub u najdubljem, u onom najčistijem i najtragičnijem smislu — ne traži ništa, ne očekuje ništa, ne broji šta je dao. On ne gleda unazad da vidi da li je nagrađen. Njegov jedini merni instrument je savest. Njegov jedini zakon je ljubav. Njegovo jedino merilo vrednosti je žrtva.
Istinski patriota nije onaj ko voli svoju zemlju zato što ga je ona nagradila, već onaj ko je voli i kad ga odbaci, ponizi, zaboravi. Voli je i kad ga prezire. I kad mu spali kuću, i kad mu okleveta ime, i kad mu ubije brata — ako je ta zemlja u njegovoj duši više od države, ako je njegova zemlja narod, predanje, groblje, reč, potomstvo, ako je njegova zemlja ideja koju ne trguje. Patriotizam nije ugovor. On je zaveštanje. On nije sredstvo — on je krajnji cilj. Ko ga upotrebljava da bi dobio čin, platu, funkciju, fotografiju, titulu, orden — taj trguje s najsvetijim i time ga do temelja poništava.
Bojić o tužbi Mujovića protiv Nikolića i DPS-a: Strateški cilj odškrinuti vrata tužilaštvu
Rodoljublje nije ideologija — ono je činom smrti potvrđena ljubav. Ona koja ništa ne očekuje. Ko daje da bi dobio, daje iz interesa — a interes je prva smrt ljubavi. Ljubav koja meri, računa i traži, nije ljubav. Tako ni rodoljublje koje upisuje zasluge i broji ih kao hartije od vrednosti — nije rodoljublje. Istinski rodoljub je onaj koji, kada mu se kaže da je uzalud dao život za svoju zemlju, odgovara: „A ko sam ja da sudim vrednosti svoje žrtve? Neka ona sudi meni. Patriotizam nije za žive koji se hvale, nego za mrtve koji se ne brane. On nije u onome što se dobije, nego u onome što se izgubi bez trunke kajanja.
I zato, patriota nije onaj koji kaže: „Davao sam, a nisam dobio ništa,“ nego onaj koji kaže: „Davao sam, i ne želim da mi iko išta duguje. To nije slabost. To je najviša forma snage. To je ćutanje koje grmi. To je osmeh koji u sebi nosi sve poraze i sve pobede, ali nikom ih ne pokazuje. To je kada voliš više nego što život može da podnese, a ne tražiš ni da ti se kaže hvala. To je rodoljublje. I to je krst koji se ne vidi — ali se nosi do kraja, tu, duboko u duši je Kosovo i Metohija.
