Пише: Др Џулс Гомес
У свом пионирском, у много чему револуционарном инаугурационом проповиједању, папа Леон XIV указао је на Христа, а не на Петра, као на „стјену“ на којој почива хришћанство, користећи притом израз „сестринске хришћанске цркве“ како би исказао своју жељу за екуменским јединством. „Љубав и јединство — то су двије димензије мисије коју је Исус повјерио Петру“, поручио је папа пред 150.000 католика, као и бројним представницима протестантских и православних цркава који су се у недјељу ујутру окупили на Тргу Светог Петра ради његове устоличењске мисе.
Леон XIV је истакао да „сам апостол Петар каже: Исус је камен који одбацише градитељи, али који поста за угаони камен“, јасно означивши Исуса као стјену на којој је Црква основана.
„Ако је, дакле, Христос та стјена, онда је Петру повјерено пастирство над стадом, али без икаквог права да подлегне искушењу аутократије, да господари над онима који су му повјерени“, нагласио је папа — удаљавајући се тиме од традиционалног католичког тумачења које управо Петра сматра „стјеном“ на којој је Исус сазидао своју Цркву. Папа Леон XIV описао је папску службу као позив да „служи вјери своје браће и сестара, и да корача заједно с њима“, посебно истичући улогу свих крштених вјерника као „живог камења“ (1. Петрова 2:5), позваног „да у братској заједници, у складу Духа, у суживоту различитости, гради Божији дом“.
Леоново тумачење на темељу Отаца Цркве
Ново папино тумачење Христа као стјене ослања се на егзегезу светих Отаца, која је већ 1870. године била представљена папи Пију IX од стране надбискупа Петра Кенрика из Сент Луиса, Мисури. Кенрик је, узнемирен проглашењем догме о папској непогрешивости на Првом Ватиканском концилу, показао да већина отаца Цркве није сматрала да се „стјена“ из Матеја 16:18 односи на Петра. Конкретно, 44 оца тумачила су стјену као Петрово исповиједање вјере, 16 као самог Христа, осам као све апостоле, а неколико њих као народ вјерних. Само 17 отаца сматрало је да је Петар та стјена. „Из тога произилази да се из ријечи: ‘На овој стјени сазидаћу Цркву своју’, не може извући чврст аргумент — или тек најслабија могућност — у прилог примата,“ закључио је Кенрик.
Према екуменском документу „Епископ Рима“, који је прошлог новембра објавио Дикастеријум за промовисање хришћанског јединства за вријеме папе Фрање, „никада се не заборавља да је први камен на којем је Црква сазидана — сам Христос“ У документу се католицима савјетује да не примјењују „анахрону пројекцију свих догматских и институционалних развоја у вези с папским службама у такозване ‘петристичке текстове’“, а посебно у Матеја 16:18 („Ти си Петар, и на тој стијени сазидаћу Цркву своју“).
„Још од првог појављивања у списима Отаца Цркве, почетком трећег вијека, тумачења Матеја 16:17–19 су бројна и различита“, истиче се у документу који истражује како су „теолошки дијалози довели у питање конфесионална читања Новог завјета“. Аутори се слажу са источноправославним Црквама у томе да папа у првих хиљаду година хришћанства није имао универзалну јурисдикцију. Том приликом цитирају и кардинала Јозефа Рацингера (касније папу Бенедикта XVI): „Када је ријеч о учењу о примату, Рим не смије тражити од Истока ништа више од онога што је било формулисано и живљено током првог миленијума.“ У недјељној проповиједи, папа Леон XIV се позвао управо на ово тумачење, рекавши: „Изабран сам, не по својим заслугама, и сада, са страхом и дрхтањем, долазим вама као брат који жели бити слуга вашој вјери и радости, корачајући с вама путем Божије љубави, јер је Његова воља да сви будемо уједињени као једна породица.“
Папа истиче братство умјесто аутократије
Званични ватикански транскрипт проповиједи папе Леона XIV посебно је курзивом означио ријечи: „Долазим вама као брат“ — што представља значајан сигнал да папа жели да преобликује службу римског епископа у улогу првог међу једнакима (primus inter pares), што је већ дуго кључни захтјев православних, англиканских и лутеранских цркава у оквиру екуменских дијалога са Ватиканом. Те папине ријечи одјекују стихом из 1. Петрове 5:1, гдје се сам апостол Петар назива „саслужитељем“ и позива остале старјешине да Божије стадо напасају с понизношћу и љубављу. Католички историчари и библисти слажу се да је употреба наслова „папа“ за самог апостола Петра анахрона и историјски непоткријепљена.
Позивајући се на посланицу Игњатија Антиохијског Римљанима, папа Леон XIV је истакао да „Црква у Риму предсједава у љубави, а њен прави ауторитет је љубав Христова. Никада не смије бити ријеч о томе да се други освоје силом, вјерском пропагандом или било каквом моћи.“ Посланице Игњатија, написане почетком другог вијека, нигдје не помињу институцију папе нити једног, монархичког епископа с универзалном јурисдикцијом. Црквени отац једноставно говори о „предсједавању Римске цркве у љубави“.
Занимљиво је да Игњатије у својој посланици римским хришћанима уопште не помиње епископа у Риму, што су многи истраживачи тумачили као могући доказ да у то вријеме у Риму још није постојала концепција једног јединог епископа с пуним ауторитетом над читавом римском заједницом. „Упечатљиво је да чак ни Игњатије — тај бранилац и идеолог епископског монархизма — у својој посланици римској заједници не помиње епископа, ништа више него што то чини апостол Павле,“ записао је швајцарски теолог Ханс Кинг у својој књизи Католичка Црква: кратка историја.
Леон позива на пуно јединство с другим црквама
Сагласност међу католичким, протестантским и секуларним историчарима показује да Црква у Риму током првих 140 година свог постојања није имала једног предсједавајућег епископа — а камоли папу. „Сви показатељи упућују на то да скоро читав вијек након смрти апостола у Риму није постојао један јединствени епископ“, пише угледни католички историчар Ејмон Дафи у својој капиталној књизи Свеци и грешници: историја папа.
Дафи истиче да су се први сљедбеници Исуса састајали у „созвјежђу независних цркава које су се окупљале у домовима имућнијих чланова заједнице“. Свака таква кућна црква била је под вођством више старјешина или презвитера.
У понедјељак, папа Леон XIV је примио вође „других цркава и црквених заједница“, као и представнике не-хришћанских религија. Нови папа је похвалио „велике кораке“ које је, под надахнућем Духа Светога, начинио папа Фрањо у његовању међурелигијског и екуменског дијалога. „Док смо на путу ка поновном успостављању пуног заједништва свих хришћана, свјесни смо да то јединство може бити истинско само ако је засновано на заједничкој вјери,“ изјавио је папа Леон XIV. „Као Епископ Рима, сматрам једним од својих главних задатака управо трагање за пуним и видљивим заједништвом свих који исповиједају исту вјеру у Бога Оца, Сина и Светога Духа.“
„Папа енциклике Fratelli Tutti подстицaо је и екуменски пут и међурелигијски дијалог,“ додао је Леон. „Нека нам Бог помогне да његово свједочанство чувамо као благо!“
Ватикан појашњава употребу термина „сестринске цркве“
Говорећи за The Stream након устоличењске мисе, извори из Ватикана потврдили су да је Леон XIV лично написао своју проповијед. Један од њих, који папу познаје од времена кад је био кардинал Роберт Превост, истакао је да је понтификова визија у потпуности усклађена с жељом папе Фрање да петријевска служба функционише као „први међу једнакима“ — те да је његова бесједа заправо „шифра“ за „екуменско папство“. „Значајно је и то што је папа Леон послао поруку јединства користећи израз ‘сестринске хришћанске цркве’,“ рекао је извор. „Други ватикански концил протестанте је називао ‘одвојеном браћом’, а њихове цркве ‘црквеним заједницама’.“
Године 2000, папа Јован Павле II појаснио је у једном магистралном документу да је Други ватикански концил термин „сестринске цркве“ користио искључиво да би описао однос између појединих Источних цркава, а не однос између Римске цркве и православних или протестантских заједница. „Нити један римски понтифик икада није признао изједначавање епископских столица, нити прихватио да се Римској столији додјељује само примат части,“ наводи се у документу који је објавила Конгрегација за науку вјере под вођством кардинала Рацингера. „Мора увијек бити јасно да, кад се израз ‘сестринске цркве’ користи у исправном значењу, једна, света, католичанска и апостолска Универзална Црква није сестра, већ мајка свих појединачних цркава.“
У недјељу су амерички медији похвалили екуменску оријентацију папе Леона XIV откривањем 25-годишњег пријатељства између понтифика и пастора Џона Снајдера, свештеника Лутеранске цркве Светог Стефана у Вест Сент Полу, Минесота. Године 2010. Снајдер је посјетио тадашњег оца Превоста у Риму. „Био је приземљен. Зрео. Знао је како да се креће међу људима, да изговори оно што мисли, али и да буде свјестан других,“ рекао је Снајдер. „Ако знаш да волиш, већ си далеко стигао. А мислим да је Боб знао да воли — и то се није промијенило.“
Др Џулс Гомес (BA, BD, MTh, PhD) је докторирао библијске студије на Универзитету у Кембриџу. Тренутно је акредитовани новинар Ватикана са сједиштем у Риму, аутор пет књига и више академских радова. Предавао је на католичким и протестантским семинаријама и универзитетима, а обављао је и функцију канонског теолога и умјетничког директора у катедрали у Ливерпулу.
Пише: The Stream
