Пише: Др Момчило Д. Пејовић
Црногорски медији ових дана пуни су насловница и текстова једне исте задржине, а јавност у држави Црној Гори као и она дијелом у сусједству подијељено је забринута односно заинтересована или радознала за дешавања око бјегства Милоша Меденице, хапшења и притварања Весне Меденице и Александра (Аца) Ђукановића! Наравно, неодложно а „успут“ се питају гдје је Мило?
За В. Меденицу и њенога сина Милоша, који је још недоступан органима гоњења, готово се све зна!? Весна је безбједно смјештена у УИКС-у до правоснажности првостепене судске пресуде, а њен син Милош негдје се успјешно сакрива мада се и редовно „уживо јавља“, сликом и ријечју, ако то већ није нека данашња савремена АИ вјештачка интелигенција односно техника, за коју наши стручњаци за сада немају рјешења! Ипак, како веле они из безбједоносног сектора на трагу су и ускоро ће се и он наћи са гвожђем – лисицама на рукама иза браве, закатанчен!? Хоће ли то све тако бити, укупној јавности остаје односно „даје“ јој се неко вријеме да (са)чека!
Наравно да сам и ја као појединац и члан друштвено-политичке заједнице, само не политичко-партијски организован! Дакле аполитичан сам, а добрим дијелом заинтересован макар у оној мјери колико као грађанин имам на то право да благовремено и истинито будем информисан! Мада нијесам толико забринут за стање ухапшеника и притвореника, јер ће се они, како то до сада видим, снаћи и без моје ријечи, савјета и(ли) помоћи!
Оно што ми је запало за око код већине ухапшеника и притвореника, макар оних крупнијег калибра односно примјер(а)ка „крупније рибе“ које обитавају у нашим „слатким водама“, на примјер скобаљ(а) или крап(а), прије него пређу капије затвора у Спужу намах се разболе или им позли па „посјете“ љекаре у приватним ординацијама или оне у КБЦ-у! То је веома симптоматично, а све су до тад’ били здрави, витални, покретни и веома активни на „трим стазама“ за рекреацију!
Чудна ми чуда од ‘апшења Аца Ђукановића!? Нађоше му само пушке и пиштоље, муницију и панцире!? А нема потраге за изгубљених 11(једанаест) милиона државних (народних) пара које је неко (не)вјешто „покрио и провукао“ уплатом од само једног милиона еура у вријеме тадашњега веома способног „експерта финансија“ министра Игора Лукшића? Ту нико од званичних институција у судству и полицији и одговорних у Влади црногорској не нађе ништа „сумњиво, кажњиво, кривотворено, конфликт интереса интереса“ и тако даље!? Да ли ће тако (о)стати?
Била је то једна од најуспјешнијих „(транс)акција“ у историји црногорских финансија у којој су два рођена брата, један у својству премијера а други банкар – власник „Прве банке“ склопили „споразум“ и измирили потраживања са једним милионом еура!!! Да ли је за такву „(транс)акцију“ неко одговарао или макар у њу посумњао, не сјећам се сем да је све било „чисто“ и финансијски (пот)крпљено односно (по)кривено? Да ли ће сада бити прилике да се и тај „експертски захват у министарству финансија“ макар (пр)овјери“ и добије званичан епилог судски и истражни од стране полиције? А гдје је сада И. Лукшић бивши министар финансија, да се чује и каже ако му је ту неко, можда, (п)одвалио или увалио, па он тек данас о томе сазнао? Има ли у свему томе (кри)вичне одговорности иза које остаје као упит надлежним државним органима? Само да не буде као до сада, по оној народној изреци „појео вук магараца“!
Од многобројних афера, а има их тридесетак, у тродеценијској владавини Ацовога брата Мила довољна би била само ова наведена да се истражи и да једном завијек црногорска јавност сазна(де) истину и стави се тачка! Вјерујемо да ће сада када је Ацо прешао „небеско плаву капију“ УИКС-а, изнад које је „небо тако плаво и бесконачно“ као изнад цијелога њиховога много вољенога за еуре Монтин(иј)егра и док је тамо макар било привремено смјештен, наћи се неко од кога ћемо ми као јавност бити информисани, правовремено и потпуно!
Ма, нијесам о Ацу ни толико хтио нити ме занима јер је то ствар која је за мене одавно прошла да не кажем властима утекла, али се сјетих ње и немогах а да се ње не (до)такнем, мада сам давно има скоро двије деценије нешто рекао о „Првој банци“ у тексту под насловом „107 (ни)је мање и од 7“ (Писмо је достављено дневном листу „ДАН“, Подгорица, 06. марта 2008. године“. Необјављено)! Ни о томе нијесам хтио ништа даље рећи да се не сјетих позива „једне поруке и коментара“ на моме мобителу, парафразираћу, јер се о томе не могу претраживањима бавити, у којем ме службеница „Прве банке“ васпитано „(…) упућује како је Ацо, ипак, магистар па није „лијепо“ да тако пишем о тој банци!
Информација коју сада прочитах за Аца, да је смјештен у „ћелији са кавчанима“ могла би за некога бити позитивна, јер добија призвук стабилности и двоструке безбједности његове. Што је сигурно сигурно је, као оно „сигуран глас“ на изборима и сигурна побједа ДРПС-оваца!
Омаче ми се па одужих, а нијесам хтио толико о Ацу већ о његовоме „старијем брацу“ односно Милу политичком Чобанину ДРПС-оваца.
Далеко од тога да сам какав пророк или нешто слично томе, а ни у ком случају то не бих волио бити! Међутим, могао би да има такав призвук мој наслов текста објављен прије скоро ће 7 година: „Иде (ли) Мило стопама Господара! Неће се ваљда и то обистинити, као много тога о чему сам писао а односи се на владавину Мила политичкога пастира односно чобанина, још увијек „најбројнијег – највећег и најјачег“ политичког стада ДРПС-оваца у Црној Гори!
Досадили су ми, да не кажем дојадили, бројни наслови са истом садржином у медијима „Гдје је Мило, куд’ је пошао, гдје се скрива и томе слично, па рекох да коју ријеч и ја речем односно поставим пр(а)во питање и(ли) одговор!
А право питање које би радозналу јавност могло да покрене на другачији угао гледања и размишљања и да се одговор потражи од оних који такву информацију по службеној дужности би морали да знају, јер Мило није нестао, а није ни могао бестрага „одлутати“. Па шта је онда у питању, ако није нестао односно ако се није обестрвио?
Није Мило било ко у политичком и државничком смислу, макар не у Црној Гори!? Он није миш да нестане односно да се негдје сакрије! Па знате ли да је он „двометрица“ Нокова, лидера некадашње Народне странке, који је негирао да постоје Црногорци у Црној Гори односно да су „све сами Срби“, и онда се наједном наглавачке преврнуо и демантовао самога себе приклонивши се јату које је са својом политичком „десном и лијевом руком“ назвао како истакнуше „правим именом ДРПС-ом“!
Знају ли они који се сада питају „гдје је Мило“ да је он толико (по)знат у региону и Европи, па и даље, са бројним додијељеним му међународним наградама да би готово било немогуће да бестрага нестане односно негдје „одлепрша“ из његовога приватног феуда односно државе Монтен(иј)егра, за шта је највише заслужан, барем тако је (на)лијепљна и та политичка етикета и државнички његов улог!
Др Момчило Д. Пејовић: Потврђено, побјегао Милош Меденица!? Када, у ком правцу…?
Поред тога, знају ли они да је он у два мандата био предсједник његове Црне Горе и седмоструки премијер у својој тродеценијској политичкој и државничкој каријери, обашка са тридесетак афера о којима ће се дуго бавити иследни и судски органи и институције проевропске и еколошке државе Црне Горе! А поврх свега тога он је и „почасни предсједник државе Црне Горе“!!!
Па зар можете рећи да је негдје побјегао, утекао као некадашњи „Господар по Милости Божјој Краљевине Црне Горе Никола И Петровић“? Они који знају гдје је и шта ради „почасни предсједник“ други по реду, јер онај први није толико био политички битан, тако барем слови у народу, иако је у три мандата био предсједник државе Црне Горе! Знају ли да он (Мило Ђукановић) као „почасни предсједник“ ужива све бенефиције које му по закону, а он предложио и усвојио, државе Црне Горе припадају. Па ту је и наравно обезбјеђење које га ревносно опслужује и чува његов физички интегритет.
Сада, реците црногорској јавности да ли је „нестао“ и гдје је могао да нестане ако је ван Црне Горе, а да то није остало уписано и да његова сјекурити служба не зна као ни АНБ, као институција? Само немојте да се (за)питате да није опет авионом негдје на службеном путу до Париза, а потом приватним авионом до Мајамиа односно до Америке (САД), па ће као и тада обећати да ће јавност бити информисана о његовим „веома значајним државним пословима када за то дође вријеме“?! Све је, дакле, могуће у немогуће могућој држави Црној Гори, да почасни предсједник нестане а да се не зна шта се с’ њим бестрагало!?
Подгорица, четвртак, 05. март 2026. године
