Гуливер (је) остао без „коња“, али н(иј)е и без (н)оваца!
Поодавно објавих текст под насловом „Црној Гори само фале Лилипутанци – Гуливер на коњу“. Тада, на опаску старијег колеге: „А на кога си мислио“, одговорих да покушавам писати „Езоповим језиком“, јер сам, очигледно као историчар и доктор историјских наука, овом друштву Црне Горе неподобан! Професију историчара каним „замијенити“ писањем басни, политичких есеја, прилога, критика и реаговања!
Скоро двије деценије прођоше од када објавих тај текст, а поред њега још двадесетак до данашњега дана, о њему као Гуливеру! Ево сада прилике, када је већ Гуливер „пао са коња“ односно остао без „коња“ или (и)збачен са седла, да окончам(о) сторију његове више од три деценије дуге „владавине“ односно „пустош политике“!
Наравно, од самог Гуливеровог доласка на власт почетком послиједње деценије 20. вијека рекао сам да ће његов пад бити неминован као што је то пад потамњелог, сасушеног и изништалог лишћа у позну јесен!
Дуго се чекао његов пад! У тој дугој владавини да о(п)стане на власти умногоме помагале су сателит странке које су правиле коалицију односно биле прирепак његовој партији „дрпс оваца“, па и понекад дио опозиционих странака боље рећи појединци као парламентарци и страначки лидери уједно!
Тек сада ће му „пад са коња“ донијети бројне и тешке проблеме и послиједице, када га политички вјетрови буду (раз)влачили као коњима за репове! А тмурни ће га политички облаци са „олујним кишама“ критички шибати дугим корбрчима са свих страна, било од страначких пријатеља и(ли) непријатеља, било од кумова и политичких неистомишљеника, критичара, писаца, историчара, пуллициста, књижевника и тако даље! Наравно, заслужено, млатиће они по Гуливеру као по дасци за прање! А политичке кише из „натмурених облака“ сливаће се у мутне и надошле бујице које ће са свих страна „јуришати“ ношене јаким и разним вјетровима ударајући га час са лијеве, час са десне стране! А биће много и оних са бочне стране, с леђа, одоздо и одозго све дотле док се његово политичко тијело не (ра)стргне на ситне комаде и све препушти времену да труне на сметлишту историје! Гуливер, као „Премијер побједничког духа“ остаће заборављен и од оних који су о њему писали похвале и књиге, клицали и дизали га високо до „бескрајно плавог неба изнад Црне Горе“!
Када би(смо) у једној простој реченици хтјели окарактерисати Гуливерову „пустош политику“ онда би она гласила: „Господар, глодар и гробар“ свеукупног државног и друштвено-политичког живота грађана Црне Горе! Похлепа, охолост и завист су његове животне особине, којима је био све подредио само да би био успјешан, ненадмашан и велики „европски државник“! Сви су изгледи да се хтио угледати на „троструког народног хероја“ из његовог времена „социјализма и монолитног комунизма, братства и јединства“! С друге стране односно историјска личност, која му је била политички узор, је црногорски краљ Никола! Наравно, да је Гуливер далеко од тих историјских (с)личности југословенске и црногорске историјске драматике!
У готово свим сегментима своје владавине био је без државничкога дара, као и без имало политичке стрпљивости, мудрости, државничке уздржаности и визије! Само је, од свега, успио да временски о(п)стане толико дуго на власти, јер је издавао себе и своје принципе, политичке савезнике и пријатеље који су га претходно довели на власт, а он их је све редом једног по једног напуштао грабећи фотељу, седам пута премијерску и два пута предсједника државе! Тако је о(п)стајао на власти додворавајући се званичницима западноевропских земаља, а надасве САД-а и НАТО-а!
У тој Гуливеровој, више од три деценији дугој владавини, његова држава је доживела да, у привредном и друштвено-економском, правном, научном, културном, образовном и здравственом односно институционалном погледу, буде једна учмала средина подређена само њему као „Господару, глодару и гробару“ укупног живота највећег дијела грађана, чији је животни стандард доведен до самог руба сиромаштва и препуштен пуком преживљавању!
Радио је Гуливер, како нам у више махова рече, кад му је требало и више од 12 сати дневно, упоредо државне послове и свој приватни бизнис! Помагао својим „угледом, ауторитететом и потписима“ да се бизнисом баве и чланови његове најуже породице: син, брат, сестра, сестрић, богме и бројни кумови, пријатељи и рођаци, било да је ријеч о расвјети, малим електранама и банкама односно „Првој банци“, („најстаријој у Црној Гори“, сиц!). Ширили су се његови и њихови послови везани за бројне афере почевши од Авале, Завале, шверца дувана а нешто касније бананама Волија зачињене са „бијелим прахом“, Снимка, Лименке, Телекома, Коверте, Атлас и Инвест банке и тако даље све до „ничије куће“, за коју је био заинтересован да је купи, као неко ко би желио да „и он“ има кућу!? А знао је током бројних гостовања на многим тв станицама показати да његове дуге руке су окићене и сатовима престижних свјетских марака! Најчешће је носио оне Ролекс-ове, много скупоцјене чија појединачна вриједност је прелазила и 200.000 еура?
Наравно да је од вриједног даноноћног државничког посла и бројних дневница (с)могао себи приуштити тако вриједне ручне часовнике и провод по туристичко дестинацијама о своме трошку или о трошку својих „пријатеља и кумова“, као на примјер љетовања у Сен Тропеу, Мајамију, Дубаију и тако даље!? Ипак, он је био „Господар“ односно владар или тачније речено диктатор у једној по простору малој државици, од нешто око 14000 квадратних километара са бројем грађана од око 630.000!
Међутим, на другој страни, империја Гуливерове породице је расла из године у годину и почела увелико прелазити границе његовога огромног приватнога феуда, као и региона, па је стигла до Грчке, Крита, Швајцарске, земаља Бенелукса, и чак до далеке Америке (Мајамија), Панаме, Сејшела и Дубаија?
А ко ће све знати (по)бројати дестинације гдје је, наводно, само фиктивно (от)варао фирме, а „без обрта цента“ у њима? Такав изговор Гуливера, као једног „угледног“ и од великог формата „европског државника“ је веома упитан и здраво-разумски гледано веома ступидан?
Наравно, сасвим је разумљиво да се ни Гуливер не може сјетити свих „фирми у иноземству“ у којима је „фиктивно“ обављао свој успешан бизнис „без цента обрта“ током године! Све у доколици када је правио краће паузе од државних послова, па му се тада тешко било (при)сјетити пред гледаоцима и слушаоцима, јавно на тв екранима, има ли још коју фирму у иностранству!?
У почетку своје политичке и државничке каријере обећавао је Гуливер својим грађанима „Бољи живот“ да би касније ту девизу и политичку флоскулу, видјевши да је неуспешна, замијенио другом знатно успјешнијом: „Ми знамо како“! Са њом је управо постигао свој лични, политички и државнички успех подредивши све свом бизнису у земљи и иноземству! Наравно, „тамо гдје су мањи порези“ на доходак и капитал, а који не остварује „ни цента“ у години!?
Када је током прве двије деценије бављења политиком и државним послова успио свој лично материјално и финансијско богатство да добрано и екстра умногостручи, знатно унаприједи, Гуливер је отишао корак даље да се (о)проба бавити високим образовањем, науком и културом у свом много вољеном „Монтен(иј)егру“, како би се грађани и посебно омладина могла навићи на „нову Црну Гору“ са монтен(иј)егринским „новочовјеком“!
Постао је сувласник УДГ-а, са неколицином од својих професора који су ми били предавачи током његових студија економије, а који су као „експерти“ били у његовом тиму за примјену „либералног капитализма“ на црногорску привреду! Ту су му се придружили и они који су хтјели да стварају новог човека, нову државу, нову нацију, тзв. „Монтен(иј)егринског новочовјека“ и уз све то „црногорску православну цркву“ за атеисте, агностике и невјернике православце, као таквима подобне (не)вјернике! Наравно, врло лично, осионо и бахато ширио је своје економско и историјско (све)знање зајпурена лица и надутих образа, готово запјенушаних устију!
А није марио односно није се устезао да лично увриједи колеге парламентарце у Скупштини Црне Горе, па чак и да се придигне и крене ка њима да се физички обрачуна! Наравно, поред увреда и пријетњи личне природе знао је да „надахнуто“ подигне свој кажипрст и пријетећи глас: „(…) мораћете се навићи, ово је нова Црна Гора“!
Упоредо са високошколским образовањем генерација на његовом универзитету УДГ (Универзитет Доња Горица), у дијелу барем у којем је имао сувласнички дио, креирао је научни и културни живот будућих генерација са матерњем односно „црногорским језиком“! Поред свих тих силних политичких, и државничких послова обављао је разна путовања и, наравно, радио на свом „личном образовању“ посебно заинтересован за црногорску историју као научну области! У њој је постизао „видне и знатне“ резултате јер је, како нам је знао скренути пажњу, читао бројну „релевантне литературу“ коју су му сервирали његови дворски и приучени историчари, па је у тв емисијама истицао своје „велико познавање“ црногорске историје с нешто мање знања из опште историје! Само је знао изоставити односно запоставити учење страног језика (енглеског). јер како нам рече скоро „говори“ један „признати црногорски језик, „сасвим довољно“ да се може споразумијевати са више од половне људи на планети Земљи!
Дакле, све је било подређено њему и његовој личности и само његово мишљење је било „научно и релевантно“ тако да се градиво у црногорским средњошколским уџбеницима допуњавало његовим цитатима и мислима које је он као лаик, али ипак снабдјевен „озбиљном“ џепном историјском литературом успјешно пласирао! Наравно, целокупна његова друштвено- политичка и научно-образовна и културна мисао и мисија биле су у циљу спровођења и изградње „новога црногорскога друштва и новочовјека“!
Све државне институције биле су подређене њему као „Оцу црногорске нације и новога човјека“ Монтен(иј)егрина и многи су се утркивали да му на свој лични и „научно оправдан“ начин помогну у том науму! Наравно да су академици ЦАНУ-а у томе предњачили са непостојећом или боље рећи незванично „државном академијом“ новоствореном од групе грађана, разноразних писаца, пјесника, новинара, путописаца, аналитичара, фризера, па све до доктора наука! Сви су они стали под једну њихову научну установу такозвану „Дукљанска академија наука и умјетности“ (ДАНУ), која ће се касније (при)појити незванично односно полузванично позајмити своје чланове државној и званичној институцији ЦАНУ!
Године и деценије су пролазиле и Гуливер се све више и више излежавао на седлу својих коњских запрега, често их упрежући у галоп! Запрежни „коњи“ често су лутали, посебно у тренуцима када је Гуливер знао спавати чврстим сном, због великог умора од бројних полова на државном и политичком нивоу и богме када се озбиљно заузимао да исчитава бројну историјску релевантну литературу!
Гуливер је своје запрежне коње максимално, до исцрпљености, користио за своја бројна путовања, па су они били често замјењивани новим! Међутим, временом (њ)их је све мање било на располагању, па је Гуливер био приморан да се снабдијева из „резерви и џепова“ које је дуго времена сакривао! Ипак, и тога му је понестало тако да је Гуливер био приморан да некада велико „крдо коња“ које је имао замијени стадом ситније стоке односно „дрпс овцама“! Тако је Гуливер од коњаника постао „Седмак Чобанин“ односно фармер, ипак, „најјачег и најбројнијег“ политичкога стада „дрпс оваца“!
Међутим, скорашњи политички догађаји у његовоме „много вољеном, еколошком“ и НАТО-вском Монетен(иј)егру измијенили су укупну његову личну, политичку и државничку улогу, снагу и моћ! Спао је са „запрежних коња“ на ситнију, иако послушнију, стоку односно политичке „дрпс овце“, које се убрзо почело бројно смањивати и напуштати свога „Седмака Чобанина“ односно од миља званог „Мило Чобанин“!
Једном ријечју, као што се у народу каже: „Како је вријеме донијело тако га је и вријеме однијело“ или „с коња на магарца“! Гуливер паде са „коња“, а поднесе оставку и на „дрпс оваца“ стадо! Тужан крај за Гуливера, као једног „европског државника“!? Него ко као Гуливер: „Европски државник, наш предсједник, Мило. Него ко“? Гуливер (је) остао без „коња“, али н(иј)е и без (н)оваца!?
Подгорица, сриједа, 19. април 2023. године Др Момчило Д. Пејовић
